Sud u Vođislavu u Poljskoj osudio je Mateuša S. na godinu dana zatvora zbog organizovanja proslave rođendana Adolfa Hitlera 2017. godine. Ovaj događaj je izazvao javnu osudu i optužbe za propagiranje nacizma, a presudu je prenela poljska agencija PAP.
Karina Sprus, predstavnica Okružnog tužilaštva u Glivicama, izjavila je da javni tužilac neće ulagati žalbu na presudu, smatrajući da je ona pravedna. „Tužilaštvo je tražilo kaznu zatvora bez uslovne obustave njenog izvršenja. Promovisanje takvih stavova i obrazaca se ne može tolerisati“, naglasila je.
Prema informacijama iz izvora, Mateuš S. se tokom suđenja branio tvrdnjom da nije nacista, navodeći da je sanjao o nošenju SS uniforme koju je dizajnirao Hugo Boss. Takođe je tokom završne reči spomenuo i Ilona Maska, milijardera koji je navodno podigao ruku u nacistički pozdrav tokom inauguracije Donalda Trampa, sugerišući da mu niko nije zamerio.
Istraga o organizaciji proslave pokrenuta je u januaru 2018. godine nakon emitovanja priloga „Poljski neonacisti“ na TVN-u, gde je prikazana proslava 128. godišnjice rođenja Hitlera koja se dogodila više od šest meseci ranije u šumi kod Vodzislava Šlonskog. Policija je tada privela učesnike i izvršila pretres njihovih stanova, prilikom čega su pronađene zastave, značke i publikacije sa nacističkim simbolima.
Prvostepena presuda protiv Mateuša S. doneta je u maju 2022. godine, kada je Okružni sud u Vođislavu Šlonskom utvrdio da je proslava predstavljala javnu promociju nacizma. Pored njega, šestorici učesnika tog događaja ranije su izrečene uslovne kazne zatvora od tri meseca do godinu dana. Odbrana je tražila oslobađajuću presudu, dok je tužilaštvo zahtevalo doživotnu kaznu zatvora.
U junu 2024. godine, Okružni sud u Ribniku potvrdio je uslovne zatvorske kazne za pet učesnika proslave, ističući da njihovo ponašanje nije bilo zabava ili šala, već afirmacija nacizma. Slučaj Mateuša S., koji je bio lider zabranjenog udruženja „Ponos i modernost“ i organizator događaja, upućen je na ponovno ispitivanje, a nova presuda još uvek nije pravosnažna.
Istraga je otkrila da je Mateuš S. putem interneta poslao više od 80 poziva sa programom proslave, uključujući postere sa simbolima Trećeg rajha, kukastim krstom i likom Hitlera. Ovaj slučaj je izazvao široku pažnju javnosti i podigao pitanja o toleranciji prema ekstremizmu i mržnji u savremenom društvu.
U svetlu ovih događaja, važno je naglasiti da su ovakvi incidenti neprihvatljivi i da društvo mora da se bori protiv bilo kakvog oblika ekstremizma i mržnje. Poljska, kao članica Evropske unije, ima obavezu da štiti ljudska prava i promoviše vrednosti demokratije, što uključuje i suzbijanje svih oblika neonacizma i rasizma.
Ova presuda može poslužiti kao primer za druge zemlje u borbi protiv ekstremizma, ukazujući na to da su vlasti odlučne da se suprotstave ovakvim pojavama. U društvu gde se često govori o slobodi izražavanja, važno je pronaći ravnotežu između te slobode i odgovornosti prema zajednici. Nadamo se da će ovakvi slučajevi podstaknuti širu diskusiju o vrednostima koje društvo treba da neguje kako bi se izbegla ponovna pojava sličnih događaja u budućnosti.
