Poljska i baltičke zemlje Litvanija, Letonija i Estonija odlučile su da se povuku iz Konvencije koja zabranjuje upotrebu nagaznih mina, što je objavljeno u zajedničkom saopštenju ovih zemalja. Ova odluka dolazi u trenutku kada su sve četiri države, koje dele granicu sa Rusijom, izrazile zabrinutost zbog bezbednosne situacije u regionu.
Povlačenjem iz sporazuma koji je ratifikovan 1997. godine, a koji je podržalo više od 160 zemalja, ove države će ponovo imati mogućnost da skladište nagazne mine. Prema izveštaju Reutersa, ovo je značajan korak koji može promeniti dinamiku bezbednosti u regionu, posebno u svetlu trenutnih tenzija između NATO-a i Rusije.
Ministri odbrane Poljske, Litvanije, Letonije i Estonije u zajedničkom saopštenju istakli su da ova odluka šalje jasnu poruku o spremnosti njihovih zemalja da koriste sve potrebne mere za zaštitu svojih bezbednosnih interesa. „Naši narodi moraju da se osećaju sigurnima i da znaju da su njihove države spremne da se bore protiv potencijalnih pretnji“, rekli su ministri.
Ova odluka dolazi usred rastuće zabrinutosti zbog ruskih vojnih aktivnosti u regionu, uključujući raspoređivanje trupa i vojnih resursa u blizini granica baltičkih zemalja i Poljske. Takođe, rat u Ukrajini dodatno je pojačao strah od mogućih agresivnih akcija Rusije prema susednim zemljama.
Povlačenje iz Konvencije o nagaznim minama može se smatrati delom šire strategije ovih zemalja da ojačaju svoje odbrambene kapacitete. Nagazne mine su često korišćene u ratovima i sukobima, a njihovo ponovno korišćenje može imati ozbiljne humanitarne posledice, s obzirom na to da ostaju aktivne dugo nakon završetka sukoba, često ugrožavajući civile.
Naime, nagazne mine su jedan od najopasnijih oblika municije, jer se ne mogu lako kontrolisati nakon što su postavljene. Mnoge zemlje su se obavezale da će ih zabraniti zbog njihovog dugotrajnog uticaja na civili i životnu sredinu. Međutim, u svetlu trenutnih bezbednosnih pretnji, Poljska i baltičke zemlje smatraju da je važno imati sve potrebne mere na raspolaganju kako bi zaštitile svoje teritorijalne integritete.
Ova odluka je izazvala zabrinutost među organizacijama za ljudska prava i bezbednost, koje se protive upotrebi nagaznih mina i smatraju ih nehumanim oružjem. Mnoge od ovih organizacija pozvale su Poljsku i baltičke zemlje da preispitaju svoju odluku i da ostanu posvećene međunarodnim normama i standardima.
Iako je odluka o povlačenju iz Konvencije doneta u kontekstu trenutnih bezbednosnih izazova, može izazvati i dodatne tenzije u regionu. Rusija je već izrazila zabrinutost zbog ovog poteza, smatrajući ga provokacijom i potencijalnom pretnjom za stabilnost u regionu.
Povlačenje iz Konvencije o nagaznim minama je samo jedan od niza koraka koje su Poljska i baltičke zemlje preduzele u poslednjih nekoliko godina kako bi ojačale svoje odbrambene kapacitete. Ove zemlje su povećale vojne izdvajanja, osnažile saradnju sa NATO-om i povećale prisustvo stranih trupa na svom tlu.
Na kraju, odluka o povlačenju iz Konvencije o nagaznim minama može imati dalekosežne posledice, ne samo za Poljsku i baltičke zemlje, već i za celokupnu bezbednosnu arhitekturu u Evropi. Dok se region suočava sa sve većim izazovima, jasno je da će zemlje nastaviti da preispituju svoje pristupe i strategije kako bi se suočile sa novim realnostima.
