Državna pomoć u vidu naknade manje od sto evra pruža se samo socijalno ugroženim stanovnicima Crne Gore, pri čemu ne obuhvata sve njih. Iako institucije tvrde da stopa siromaštva opada, nezavisne organizacije ukazuju na to da stvarnost nije tako optimistična. Prema podacima Ministarstva socijalnog staranja, brige o porodici i demografije, objavljenim krajem prošle godine, stopa rizika od siromaštva se smanjuje, ali nevladine organizacije koje se bave pomoći porodicama upozoravaju na drugačiju sliku na terenu.
Marina Došen, predsednica Fondacije volonteri Crne Gore, ističe da je situacija daleko od onoga što se prikazuje kroz zvanične podatke. „Minimalna plata u Crnoj Gori iznosi 600 evra, ili 800 evra za visokoškolce, dok socijalno ugroženi stanovnici primaju samo 85 evra. To ne može biti tačna slika stvarnosti,“ kaže Došen. Ona naglašava da bi akcenat trebalo staviti na stvarne probleme, umesto na optimistične statistike.
Marina Medojević, direktorka Banke hrane, još jednom naglašava koliko su podaci o smanjenju siromaštva poražavajući. „Merenja koja se vrše upitnicima ne mogu odražavati pravu sliku. Ako je smanjenje siromaštva to što nam nude, onda zaista ne znam šta da kažem. Mnogi ljudi neće otvoreno priznati da su siromašni ili da nemaju šta da jedu,“ izjavila je Medojević.
Anketirani građani Podgorice složili su se da siromaštvo ne znači samo nemanje, već i nedovoljno imati. Ovakva percepcija dodatno komplikuje razumevanje problema siromaštva, jer mnogi ne prepoznaju svoje stanje kao siromaštvo ako imaju bar nešto, čak i ako to nešto nije dovoljno za pristojan život.
Iz Ministarstva socijalnog staranja, brige o porodici i demografiji nisu stigli odgovori na pitanja o ovoj temi. To ostavlja otvorenim pitanje kako će se situacija dalje razvijati i koje konkretne mere će biti preduzete kako bi se poboljšao život socijalno ugroženih građana.
U poslednje vreme, mnoge nevladine organizacije su se aktivirale u pružanju pomoći onima koji su najviše pogođeni siromaštvom. Organizacije poput Banke hrane i Fondacije volonteri Crne Gore redovno obezbeđuju obroke i druge oblike podrške, međutim, njihova pomoć često nije dovoljna da pokrije sve potrebe. „Mi možemo da pružimo podršku, ali bez sistemskih rešenja i pravih mera od strane države, pravi napredak je teško ostvariti,“ smatra Došen.
Na terenu se može primetiti da mnogi ljudi žive u uslovima koji su daleko od prihvatljivih. Mnoge porodice se bore da prežive sa minimalnim primanjima, a često su prinuđene da biraju između osnovnih životnih potreba. Ovako teško stanje dodatno pogoršava i inflacija koja je pogodila čitavu regiju, čime su osnovne namirnice postale nedostupne za mnoge.
Uprkos izjavama zvaničnika o opadanju siromaštva, stvarnost je takva da mnogi i dalje zavise od pomoći i donacija kako bi preživeli. U tom kontekstu, važno je da društvo prepozna problem i aktivno se uključi u rešavanje pitanja siromaštva.
U narednim mesecima, očekuje se da će se situacija dodatno pratiti, a nevladine organizacije će nastaviti da prikupljaju podatke i osveštavaju javnost o realnom stanju stvari. Krizna situacija i dalje zahteva hitne akcije i dugoročne strategije koje će omogućiti poboljšanje uslova života za sve građane, a posebno za one najugroženije. U tom procesu, posebno je važno uključiti glasove samih socijalno ugroženih, kako bi se bolje razumele njihove potrebe i izazovi s kojima se suočavaju.
