U Hramu Svetog Save u Beogradu, ponoćna uskršnja liturgija okupila je veliki broj vernika, među kojima su se našle i poznate ličnosti iz sveta muzike i filma. Ovaj događaj, koji se odvija svake godine, označava početak Vaskrsa – najvažnijeg hrišćanskog praznika, a crkvena zvona su se oglasila u znak radosti.
Liturgiju je služio vikarni episkop moravički Tihon, uz asistenciju beogradskog sveštenstva, dok je Njegova Svetost patrijarh srpski Porfirije bio na poseti Kosovu i Metohiji. Ovaj trenutak je bio posebno emotivan za sve prisutne, koji su se okupili da proslave Uskrs i učestvuju u obredima koji simbolizuju pobedu života nad smrću.
Među prisutnima, isticala se čuvena pevačica Svetlana Ceca Ražnatović, koja je došla u društvu svoje sestre Lidije i sestričine Helene. Njihovo prisustvo dodatno je obeležilo ovu svečanost, a Ceca je bila srećna što može podeliti ovaj važan trenutak sa porodicom. Pored nje, ponoćnoj liturgiji prisustvovao je i poznati glumac Raša Bukvić, kao i pevačica Viki Miljković sa suprugom i sinom.
Na početku liturgije, okupljeni su otpevali vaskršnji tropar „Hristos vaskrse iz mrtvih“, što je dodatno podiglo duh okupljenih vernika. Pre liturgije, održana je litija i služeno je Pashalno jutrenje, čime je započelo slavlje. U Srbiji je uobičajeno da se vaskršnje slavlje nastavlja odmah nakon jutarnje službe, a vernici se međusobno pozdravljaju rečima „Hristos Vaskrse“ i „Vaistinu Vaskrse“.
Vaskrs je dan kada se obeležava Hristova pobeda nad smrću, a prema jevanđeljima, Isus Hristos je raspet u petak, ležao u grobu u subotu, a u nedelju je vaskrsao. Ovaj događaj simbolizuje ne samo pobedu nad smrću, već i početak novog duhovnog života za sve ljude. Uskrs takođe označava kraj najstrožeg Velikog posta, tokom kojeg se vernici pripremaju za ovaj veliki trenutak.
Uskrs, poznat i kao Pasha, je centralni događaj u hrišćanskom učenju, a njegov značaj je duboko ukorenjen u tradiciji. Ovaj praznik se slavi u proleće, a u isto vreme se obeležava i kao sećanje na oslobođenje Jevreja iz egipatskog ropstva. Ove godine, Uskrs pada na isti dan kako po julijanskom, tako i po gregorijanskom kalendaru, što je retka pojava.
Za pravoslavne hrišćane, najraniji mogući datum Vaskrsa je 4. aprila, dok je najkasniji 8. maja. U međuvremenu, zapadni hrišćani obeležavaju Uskrs između 22. marta i 25. aprila. Ovi datumi variraju svake godine zbog različitih kalendara koji se koriste u različitim tradicijama.
Na kraju liturgije, vernicima su podeljena vaskršnja jaja, koja simbolizuju novi život i obnovu, a prvi mrsni zalogaji nakon posta obeležavaju početak slavlja. Uskršnja jaja su deo tradicije, a vernici ih često farbaju i daruju jedni drugima kao simbol ljubavi i zajedništva.
U Hramu Svetog Save, ova ponoćna liturgija je još jednom pokazala koliko je važna zajednica i duhovnost u životima vernika, koji su se okupili da proslave ovaj značajan dan. Uskrs je vreme radosti, obnove i nade, a okupljanje u Hramu je deo tradicije koja se prenosi s generacije na generaciju.
