Građani Evropske unije sve više se oslanjaju na internet za kupovinu, prema najnovijim podacima koje je objavio Evrostat. U 2023. godini, 77% korisnika interneta izjavilo je da su kupili ili naručili robu ili usluge online u prethodnih 12 meseci. Ovaj rezultat predstavlja značajan porast od 17 procentnih poena u poređenju sa 2014. godinom, što ukazuje na sve veću popularnost online kupovine među evropskim potrošačima.
Statistika pokazuje da je Irska predvodila EU po broju internet kupaca, sa 96% korisnika koji su se odlučili za online kupovinu. Holandija i Danska slede s 94% i 91% korisnika, respektivno. Ovi podaci ukazuju na to da su ovi narodi u velikoj meri prihvatili prednosti online trgovine, koja nudi jednostavnost i brzinu u procesu nabavke.
S druge strane, Bugarska se nalazi na dnu ove liste, sa samo 57% korisnika koji su obavili online kupovinu. Italija i Rumunija su blizu, sa 60% korisnika. Ovi podaci sugerišu da postoje značajne razlike u prihvatanju online kupovine među državama članicama EU, što može biti rezultat različitih ekonomskih, kulturnih i infrastrukturnih faktora.
Najčešće kupljena roba putem interneta uključuje odeću, obuću i aksesoare. Prema istraživanju, 45% ispitanika je izjavilo da su obavili ovu vrstu kupovine u poslednja tri meseca. Ovaj trend ukazuje na to da moda i stil igraju ključnu ulogu u online potrošnji, a mnogi potrošači preferiraju udobnost i praktičnost koju pruža online kupovina.
Osim odeće, građani EU koriste internet i za naručivanje hrane iz restorana, lanaca brze hrane, kao i za razne ugostiteljske usluge. Ovaj segment čini 21% online kupovina. U svetu gde je brz životni stil postao norma, usluge dostave hrane su postale izuzetno popularne i često se koriste.
Pored hrane, 20% korisnika naručuje kozmetičke i wellness proizvode putem interneta, dok 19% kupuje nameštaj, kućne dodatke ili baštenske predmete. Ovi podaci ukazuju na raznovrsnost potreba potrošača i sposobnost online trgovina da odgovore na te potrebe.
Osim toga, korisnici interneta često kupuju sportsku opremu, knjige, časopise, novine i zdravstvene suplemente, kao što su vitamini. Ove informacije pokazuju da su potrošači sve više zainteresovani za održavanje zdravlja i aktivnog načina života, što se odražava i na njihovim potrošačkim navikama.
S obzirom na trenutne trendove, očekuje se da će online kupovina nastaviti da raste u narednim godinama, a trgovci će morati da prilagode svoje strategije kako bi zadovoljili promenljive potrebe potrošača. Dodatno, sa razvojem tehnologije i povećanjem dostupnosti interneta, posebno u zemljama sa nižim procentom online kupovine, postoje velike mogućnosti za rast i unapređenje online tržišta.
U svetlu ovih saznanja, trgovci bi trebali da razmotre primenu novih tehnologija, kao što su veštačka inteligencija i analitika podataka, kako bi bolje razumeli svoje kupce i poboljšali korisničko iskustvo. Takođe, promocije i specijalne ponude mogu dodatno podstaći potrošače da se odluče za online kupovinu, čime će se povećati konkurentnost na tržištu.
U zaključku, online kupovina postaje sve važniji deo svakodnevnog života građana Evropske unije, sa različitim obrascima i preferencijama među državama. Ova promena u potrošačkim navikama ukazuje na potrebu za prilagođavanjem i inovacijama u sektoru maloprodaje, kako bi se ispunile rastuće potrebe potrošača.
