Dokumentarni film „Porcelanski rat“ predstavlja duboku priču o ukrajinskim umetnicima i građanima koji se bore da očuvaju svoju zemlju i kulturu usred ruske agresije. Ovaj film je 2022. godine osvojio nagradu žirija za najbolji dokumentarni film, a ove godine je bio nominovan za Oskara, što dodatno potvrđuje njegov značaj i uticaj.
„Porcelanski rat“ dobio je izvanredne kritike u medijima sa 99% pozitivnih ocena na platformi Rotten Tomatoes, kao i glavnu nagradu žirija na festivalu Sandens. Film prati troje ukrajinskih umetnika: Slavu Leontjeva, Anju Stasenko i Andreja Stefanova tokom rata između Rusije i Ukrajine. Njih troje su se odlučili da se pridruže odbrani svoje zemlje, dok su Leontjev i Stasenko nastavili da stvaraju umetnost kao oblik otpora protiv agresije.
Slava Leontjev, jedan od ko-reditelja filma, govori o svom putu u umetnosti, ističući da su on i njegova supruga Anja Stasenko godinama pravili porcelanske figure koje su stekle međunarodnu prepoznatljivost. Međutim, nisu razmišljali o pravljenju filma sve dok se nije dogodila invazija Rusije na Ukrajinu u februaru 2022. godine. Umesto da napuste svoju zemlju, odlučili su da ostanu i bore se. U međuvremenu, Leontjev je noću pravio porcelanske figure, dok je bio na frontu tokom dana.
Brendan Belomo, američki ko-reditelj filma, ističe kako je ideja da Slava ostane u Ukrajini kako bi nastavio da stvara umetnost delovala neverovatno. Pre rata, Belomo je planirao da napravi animirani film inspirisan fantastičnim bićima koja su Leontjev i Stasenko pravili od porcelana. Iako je njegov san na neki način ostvaren, suština filma se značajno promenila zbog ratne situacije.
Komunikacija između Beloma i ukrajinskih umetnika bila je izazovna, s obzirom na udaljenost od 10.000 kilometara i jezičke barijere. Mogućnost da komuniciraju isključivo putem Zoom-a uz pomoć prevodioca bila je otežana ratom koji je besneo između njih. Ipak, autori filma su uspeli da pošalju opremu ukrajinskim umetnicima, uključujući pancire, kamere i snimače zvuka, što je za Leontjeva bio nadrealan trenutak.
Andrej Stefanov, prijatelj Slave i Anje, pristao je da bude snimatelj filma, uprkos svojim početnim sumnjama. Slava se šali kako mu je rekao da nije spreman, ali je ubrzo dodao da će sutradan početi sa radom. Ova situacija dodatno naglašava prijateljstvo i zajedništvo koje su umetnici razvili tokom teških trenutaka.
„Porcelanski rat“ se izdvaja po svom vizuelnom jeziku, a kritičari su ga zavoleli zbog bogatstva vizuelnih metafora. U filmu se pojavljuju porcelanski puževi, dronovi i mudre sove, a crteži Anje Stasenko oživljavaju u animiranoj formi. Anja je od samog početka insistirala da Ukrajina ne bude prikazana kao bespomoćna žrtva, već kao zemlja koja pokazuje neverovatnu izdržljivost i hrabrost.
Metafora filma je jasna: porcelan, iako krhak, postaje jak i čvrst kada je pod pritiskom i vatrom, baš kao i Ukrajina. Ovaj film ne samo da prikazuje umetnički izraz otpora, već i nadahnuće i hrabrost ukrajinskog naroda suočenog s izazovima rata. „Porcelanski rat“ tako postaje više od dokumentarca; on je svedočanstvo o snazi umetnosti i ljudske izdržljivosti u najtežim vremenima.
