Aleksandra Kovačić, supruga preminulog Igora Petronijevića iz Petrovca na Mlavi, podelila je emotivnu priču o gubitku svog muža koji je preminuo u 26. godini života. „Bio je dobrog zdravlja, ni na šta se nije žalio. Jednog dana se samo srušio, odvezli su ga u bolnicu i malo kasnije javili da je u moždanoj smrti“, ispričala je Aleksandra. U tom teškom trenutku, porodica Petronijević jedinstveno je odlučila da donira Igorove organe, čime je spasila tri života.
„Jednostavno smo tako odlučili, iako nas je njegova smrt potpuno zatekla. Naš sin je tada imao nepunih godinu dana i nikada ranije nismo razmišljali o tome“, dodala je Aleksandra. Ova odluka nije bila laka, ali je došla iz želje da se Igorov život nastavi kroz druge. „Simbolično je da je se čovek koji je dobio srce mog supruga takođe zove Igor i redovno se čujemo. Pogotovo je blizak sa Igorovim ocem. A za bubrege i jetru znamo da su ih dobili pacijenti iz Niša i Pančeva“, ispričala je Aleksandra s ponosom.
U znak zahvalnosti za donaciju, Aleksandra i njena porodica prisustvovali su jučerašnjoj ceremoniji u Palati „Srbija“, gde je ministar zdravlja Zlatibor Lončar uručio zahvalnice porodicama donora. Igorov, sada 13-godišnji sin, primio je priznanje u ime svoje porodice, što je bio emotivan trenutak za sve prisutne.
Među porodicama koje su dobile zahvalnice bio je i Nikola Stanojević iz Knjaževca, čija porodica je donirala organe njegove bake. „To je bila moja baka po majci koja je 2015. godine stradala u saobraćajnoj nesreći nakon čega je doživela moždanu smrt“, ispričao je Nikola. Njegova baka imala je svega 65 godina i bila je aktivna žena. „Moja porodica je u to vreme već poznavala jednu osobu kojoj su transplantirana pluća donora, tako da čim smo saznali da je naša baka kandidat, javili smo se da doniramo organe“, dodao je.
Nikola je napomenuo da se pre 10 godina u Srbiji nije razgovaralo o doniranju organa, ali su oni postupili onako kako su verovali da bi baka želela. „Ona je ceo život živela za druge i uvek se žrtvovala. Govorila nam je da bi bila spremna da nekome donira bubreg ili neki drugi organ, ali je tada mislila na živo donorstvo. Smatrali smo da bi se to odnosilo i na doniranje organa u ovoj situaciji“, rekao je Nikola.
Zahvaljujući porodici Stanojević, spašena su četiri života presađivanjem bubrega, jetre i srca. Ove priče o donacijama organa ističu važnost razgovora o ovoj temi, kao i potencijalne živote koje se mogu spasiti ovom plemenitom odlukom.
U Srbiji se svake godine suočavamo sa nedostatkom donora, a ovakve priče osvetljavaju potrebu za većim brojem donacija. Porodice donora često se suočavaju s teškim odlukama u trenucima velike boli, ali njihova hrabrost i saosećanje mogu stvoriti nove prilike za život onih kojima je pomoć najpotrebnija.
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar naglasio je važnost doniranja organa i pozvao sve građane da razmotre ovu opciju. „Svaka donacija može promeniti živote mnogih ljudi. Važno je da razgovaramo o tome i podstičemo ljude da se opredele za donaciju“, rekao je on prilikom dodele zahvalnica.
Ove emotivne priče, poput onih Aleksandre i Nikole, služe kao podsticaj drugim porodicama da razmotre donaciju organa kao način da ostave trajni trag i pomognu drugima u njihovim najtežim trenucima. Donacija organa može biti poslednji dar voljene osobe, koji život može produžiti i doneti nadu onima kojima je najpotrebnija.
