Portugalski predsednik Marselo Rebelo de Soza je danas objavio da će njegova zemlja održati prevremene parlamentarne izbore 18. maja 2024. godine. Ova odluka dolazi nakon što je manjinskoj vladi desnog centra izglasano nepoverenje, što je dodatno produbilo političku krizu koja traje već više od tri godine. Ova situacija je izazvala zabrinutost među građanima i analitičarima, koji se plaše da će novi izbori samo produžiti političku nestabilnost u zemlji.
Predsednik de Soza je odlučio da raspiše izbore nakon konsultacija sa ključnim političkim partijama i Državnim savetom. Ova odluka je očekivana s obzirom na trenutne tenzije u vladi, koje su eskalirale poslednjih nedelja. Premijer Luis Montenegro je, pre nego što je došlo do izglasavanja nepoverenja, predložio da se raspravlja o njegovom poverenju, nakon što je opozicija zapretila da će tražiti istragu o njegovoj porodici i firmi za zaštitu podataka.
Opozicija je iznela teške optužbe, tvrdeći da su poslovi njegove kompanije sa privatnim sektorom doneli ličnu korist premijeru. Iako je Montenegro negirao bilo kakav sukob interesa, tužioci su započeli razmatranje nekih od ovih optužbi, ali za sada nije pokrenuta zvanična istraga. Njegova Socijaldemokratska partija je stala uz njega, okrivljujući opoziciju za trenutnu krizu, ali ankete pokazuju da je poverenje birača u njega opalo.
Najnovije ankete sugerišu da glavna opoziciona stranka, Socijalistička stranka, ima malu prednost u odnosu na vladajući savez, ali su rezultati izjednačeni, sa obe strane koje uživaju oko 30 procenata podrške. Ova situacija dodatno komplikuje politički pejzaž, jer se očekuje da će izbori doneti još više podela među biračima i partijama.
Stranka Čega, ekstremno desna partija, takođe je na trećem mestu sa podrškom koja iznosi nešto manje od 18 procenata. Ove promene u političkoj dinamici ukazuju na rastuću polarizaciju u portugalskom društvu, što dodatno otežava mogućnost za formiranje stabilne vlade nakon izbora.
Analitičari smatraju da će se, usled frustracije birača zbog čestih izbora koji ne donose političku stabilnost, na predstojeće izbore odazvati manji broj ljudi. Naime, na poslednjim izborima u martu 2023. godine, zabeležen je rekordni izlazak od 6,47 miliona glasača, što je 900.000 više nego 2022. godine. Ova tendencija ukazuje na to da bi se situacija mogla promeniti, uzimajući u obzir trenutne političke turbulencije.
Predsednik de Soza je izrazio nadu da će novi izbori doneti rešenje trenutne krize i omogućiti političkim partijama da formiraju stabilniju vladu koja će moći da se suoči s izazovima koji prete zemlji. Međutim, s obzirom na trenutne okolnosti, mnogi se pitaju da li će novi izbori zaista doneti bilo kakvu promenu ili će samo produbiti postojeće probleme.
Ovi događaji u Portugalu se prate sa pažnjom, ne samo zbog njihovog uticaja na unutrašnju politiku, već i zbog mogućih reperkusija na širu evropsku političku scenu. U vremenu kada se mnoge zemlje suočavaju s izazovima poput ekonomske krize, socijalnih nemira i rastuće desnice, ishod portugalskih izbora mogao bi da postavi važne precedense za druge države.
