Peruanski pisac, intelektualac i dobitnik Nobelove nagrade za književnost, Mario Vargas Ljosa, preminuo je u 89. godini života u svom rodnom Peruu. Ostaće upamćen kao jedna od najistaknutijih figura latinoameričke književnosti i kulture, ali i kao čovek koji se nikada nije klonio važnih i često kontroverznih tema. Njegovo delo ostavlja dubok trag u svetu književnosti, a njegovo nasleđe će se prenositi generacijama.
Malo je poznato da je Vargas Ljosa nekoliko puta posetio Srbiju, ali su njegove dve posete posebno zapažene – prvi put u jeku rata, 1995. godine, i drugi put tačno dve decenije kasnije, u junu 2015. godine. Tokom poslednje posete, Vargas Ljosa se sastao sa tadašnjim predsednikom Srbije, Tomislavom Nikolićem. Njihov razgovor obuhvatio je raspad Jugoslavije i ugled koji je ova bivša država imala u Latinskoj Americi. Vargas Ljosa je tom prilikom istakao da je Jugoslavija u njegovoj domovini bila poznata i cenjena, te da je za mnoge predstavljala uzor.
Predsednik Nikolić mu je tada poklonio knjigu „Hrišćansko nasleđe na Kosovu i Metohiji – istorijsko i duhovno središte srpskog naroda“. „Nisam se susretao sa mnogo predsednika koji tako dobro poznaju kulturu i istoriju. Zaista sam očaran“, rekao je tom prilikom Vargas Ljosa. Njegov interes za kulturu i istoriju bio je očigledan, a njegova poseta Beogradu i Novom Sadu dodatno je osvetlila njegovu povezanost sa Srbijom.
Po sopstvenoj želji, Ljosa je u Beogradu obišao Muzej Ive Andrića i Muzej istorije Jugoslavije. U Andrićevom muzeju najduže se zadržao u biblioteci, otkrivajući kakav je bio čitalački ukus ovog nobelovca. Kako su naveli iz izdavačke kuće Laguna, zamolio je svoju asistentkinju da ga podseti da kupe roman „Na Drini ćuprija“ kada se vrate u Madrid – roman koji je, kako je rekao, želeo ponovo da pročita.
Vargas Ljosa je govorio o Jugoslaviji i njenom ugledu i značaju u Latinskoj Americi, ističući da je ona bila veoma prisutna i poznata u Peruu. „Jugoslavija je bila uzor“, rekao je on, zahvalivši se predsedniku Nikoliću na prijemu i veličanstvenoj priči o srpskom narodu. Tokom dvodnevne posete, boravio je i u Novom Sadu, čime je dodatno pokazao svoj interes za ovaj deo sveta.
Njegova prva poseta Srbiji, 1995. godine, ostala je gotovo nepoznata javnosti. U jeku ratnih dešavanja, Mario Vargas Ljosa je u prvoj nedelji juna stigao u Beograd kako bi pružio podršku nezavisnim medijima, tada označavanim kao „izdajnici“ režima Slobodana Miloševića. „Ne sećam se koliko smo tamo ostali, ali znam da je bilo jako kratko. Mada nismo bili oterani, bili smo praćeni i nekako – proterani“, rekao je Vargas Ljosa, osvrćući se na svoje iskustvo iz tog perioda.
Svet je izgubio velikana reči, ali i čoveka koji je, u tišini i daleko od reflektora, razumeo i poštovao Srbiju. Mario Vargas Ljosa je jedan od najznačajnijih savremenih svetskih pisaca, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 2010. godine. Rođen je 28. marta 1936. godine u Arekipi, u Peruu, a osim peruanskog, poseduje i špansko državljanstvo.
Poznat je po svojim romanima koji se bave političkim, društvenim i istorijskim temama Latinske Amerike, često kroz oštru kritiku autoritarnih režima i korupcije. Njegova najpoznatija dela uključuju „Grad i psi“ (La ciudad y los perros) – roman koji mu je doneo međunarodnu slavu, „Zelena kuća“ (La casa verde), „Razgovor u Katedrali“ (Conversación en la Catedral), „Pohvala pomajke“ (Elogio de la madrastra), „Jarčeva svečanost“ (La fiesta del chivo) i „San Kelta“ (El sueño del celta) – inspirisan životom borca za ljudska prava Rodžera Kejsmenta.
Osim književnog rada, Vargas Ljosa je bio i politički aktivan – 1990. godine kandidovao se za predsednika Perua, ali je izgubio izbore. Tokom godina se sve više profilisao kao liberalni mislilac i komentator, često iznoseći kontroverzna mišljenja o savremenoj politici, kako u Latinskoj Americi, tako i šire. Njegova smrt ostavlja prazninu u svetu književnosti i ideja, ali njegovo nasleđe će večno trajati.
