Španski istraživači su nedavno otkrili da je Sredozemno more postiglo najvišu površinsku temperaturu ikada zabeleženu. Podaci prikupljeni putem programa „Kopernik“ Evropske unije pokazuju da je temperatura mora dostigla prosečnu vrednost od 28,9°C 15. avgusta, što je više od prethodnog rekorda iz jula prošle godine. Maksimalna temperatura od 31,96°C zabeležena je na obali u El-Arišu.
Ovaj rekordni nivo temperature predstavlja opasnost za ekosistem Sredozemnog mora, koji već pati od posledica klimatskih promena. Temperatura mora se značajno povećala poslednjih godina, posebno blizu obale, što sugeriše da je ceo region žarište globalnog zagrevanja. Eksperti upozoravaju da Mediteran postaje sve topliji mnogo brže od globalnog proseka.
Produženi periodi visokih temperatura mora mogu imati ozbiljne posledice po floru i faunu regiona. Na primer, nedavno istraživanje je otkrilo da oko polovina najgorih morskih toplotnih talasa zabeleženih od 2015. godine pogodila je upravo Sredozemlje, što upućuje na to da se ovakvi ekstremni događaji ponavljaju sve češće.
Globalni morski toplotni talasi već su izazvali velike promene u životinjskom svetu, uključujući izumiranje mnogih morskih vrsta, izbeljivanje korala i promene staništa riba. Okeanograf Meri Drevilon ističe da ekstremne vrućine posebno ugrožavaju nepokretne organizme poput korala, algi i morskih sunđera, koji nisu sposobni da se brzo prilagode promenama uslova u životnoj sredini.
Pored ekoloških posledica, morski toplotni talasi imaju i ozbiljne ekonomske i socioekonomske implikacije. Naime, uzgajivači ribe se bore da održe svoje životinje na životu u ekstremnim uslovima, dok naselja koja se oslanjaju na more kao izvor hrane suočavaju se sa opadanjem ribljeg fonda. Turistička industrija takođe trpi posledice, jer su turisti i ribari pogođeni masovnim pojavama meduza.
Dalje, morski toplotni talasi utiču i na vremenske prilike, što može dovesti do pojave oluja i obilnih padavina. Ovo, pak, može uzrokovati nestabilnost na moru, kao što je slučaj sa potonulom jahtom kod Sicilije. Osim toga, povećana temperatura mora takođe može uticati na klimu kopnenih regiona, što može dovesti do neprijatnih toplotnih talasa i opasnih vremenskih pojava.
U zaključku, naučnici ističu važnost adaptacije na klimatske promene kako bi se sačuvala budućnost ekosistema Sredozemnog mora. Proaktivne mere, poput smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, mogu pomoći u usporavanju rasta zagrevanja planete i pružiti više vremena za prilagođavanje na promenljive uslove.
