U Moskvi je danas, tokom razgovora sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejom Lavrovim, sudanski ministar spoljnih poslova Ali Jusef Šarif potvrdio postizanje sporazuma o uspostavljanju ruske pomorske baze na obali Crvenog mora. Ovaj potez dolazi usred sveobuhvatnih promena u geopolitičkoj situaciji u regionu, što može imati dugoročne posledice za Sudan i njegovu okolinu.
Šarif je istakao da su se strane potpuno saglasile o ovoj inicijativi i da nema prepreka za njen ostvarivanje. Ipak, on nije pružio dodatne informacije o specifičnim detaljima sporazuma. Ovaj razvoj događaja može se posmatrati kao deo šire strategije Rusije da ojača svoje prisustvo u Africi i na Bliskom istoku, kao i da stvori nove vojne ili ekonomske saveze u regionu.
Sporazumi o vojnim bazama često su simboli jačanja vojnih kapaciteta i uticaja, a Rusija je već nekoliko godina aktivna u raznim delovima Afrike. U prošlosti su vojne baze služile kao centri za logistiku, obuku i podršku u operacijama, što može biti ključno za Rusiju, posebno u kontekstu sve intenzivnijih globalnih sukoba i rivalstava.
Sudan je već od 2019. godine u procesu transformacije nakon svrgavanja bivšeg predsednika Omara al-Bašira. Generali sudanske vojske, koji su preuzeli vlast, ranije su naglašavali da razmatraju mogućnost uspostavljanja ruske vojne baze, ali do sada nije bilo konkretnih koraka ka realizaciji ovog plana. Ovaj sporazum može značiti da su se unutrašnje političke okolnosti u Sudanu stabilizovale do tačke gde je moguće sklopiti ovakve međunarodne dogovore.
U svetlu trenutnih globalnih tenzija, posebno između Rusije i Zapada, uspostavljanje ruske baze u Sudanu može se posmatrati kao deo šire strategije Moskve da diversifikuje svoje vojne kapacitete i pronađe nove saveznike. Ovaj potez može biti i odgovor na sve veće prisustvo drugih globalnih sila u Africi, kao što su Sjedinjene Američke Države i Kina, koje takođe nastoje da osiguraju svoje interese u bogatom resursima bogatom kontinentu.
Crveno more, na kojem će se baza nalaziti, ima stratešku važnost zbog svojih pomorskih ruta i blizine ključnim trgovinskim putevima. Ova lokacija može omogućiti Rusiji da poveća svoje vojne operacije u regionu i obezbedi pristup važnim pomorskim resursima. Takođe, može poslužiti kao poligon za testiranje novih vojnih tehnologija i doktrina.
Stručnjaci upozoravaju da ovakve vojne baze često donose kompleksne unutrašnje i spoljne političke izazove. U Sudanu, gde su tenzije između različitih vojnih i civilnih frakcija još uvek prisutne, ovakvo vojne prisustvo može dodatno zakomplikovati situaciju. Postoji rizik od povećanja unutrašnjih sukoba kao i od potencijalnih sukoba sa susednim državama.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da je Sudan već imao složene odnose sa svojim susedima i međunarodnom zajednicom. Uspon vojnog prisustva Rusije može izazvati zabrinutost među zapadnim zemljama koje su već uvele sankcije Sudanu zbog kršenja ljudskih prava i drugih prekršaja. Ova situacija može dodatno pogoršati odnose između Sudana i Zapada, dok istovremeno pruža novog partnera u obliku Rusije.
Završno, sporazum o ruskoj pomorskoj bazi u Sudanu predstavlja značajan korak u pravcu jačanja vojnih veza između dve zemlje, ali takođe otvara niz pitanja o budućnosti unutrašnje i spoljne politike Sudana. U svetlu globalnih napetosti i regionalnih sukoba, ovaj razvoj događaja može imati dalekosežne posledice po stabilnost i bezbednost regiona.
