Predsednik Narodne skupštine Republike Srpske, Nenad Stevandić, izneo je zabrinutost u vezi sa trenutnom situacijom u Bosni i Hercegovini, tvrdeći da postoje namere da se onemogući normalno funkcionisanje Republike Srpske, uključujući rad predsednika Vlade i predsednika Republike. U intervjuu za Euronews Srbija, Stevandić je naglasio da su policijske agencije Federacije Bosne i Hercegovine izdale centralnu poternicu za njim, predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom i premijerom Radovanom Viškovićem, a ta odluka je zatekla Stevandića u Beogradu.
Stevandić je najavio da će se vratiti u Banjaluku putem redovnih graničnih prelaza, ističući da zakoni koji su doneti ne važe na teritoriji Republike Srpske. On je kritikovao visokog predstavnika Kristijana Šmita zbog donošenja zakona bez odluke parlamenta, što je, prema njegovim rečima, protivustavno i anti-dejtonski. Stevandić je naveo da je cilj ovih zakona onemogućavanje održavanja sednica Skupštine i paralizovanje institucija Republike Srpske.
On je izrazio sumnju u dobre namere poternice, smatrajući da nije reč o običnom saslušanju. Stevandić je podsetio da Ustav Bosne i Hercegovine i Ustav Republike Srpske garantuju imunitet poslanicima za rad u Skupštini, dok je kršenje ustavnog poretka, kako je rekao, došlo iz Sarajeva. On je uporedio trenutnu situaciju sa nekadašnjim autoritarnim režimima, naglašavajući da se ne može smatrati demokratskim sistemom.
Govoreći o međunarodnim odnosima, Stevandić je istakao da je trenutna situacija u Bosni i Hercegovini rezultat nejasne evropske politike, koja doprinosi krizi u zemlji. On smatra da je pitanje imovine ključno, naglašavajući da rudna bogatstva i hidroelektrane pripadaju entitetima, a ne centralnim organima. Stevandić je najavio planove za izgradnju tri velike hidroelektrane u Republici Srpskoj, koje bi značajno doprinosile energetskim kapacitetima regiona.
On je takođe istakao da Republika Srpska, uprkos pritiscima i destabilizacijama, ostaje ekonomski samoodrživa. U tom kontekstu, pohvalio je efikasnost sistema upravljanja u Republici Srpskoj, koji se pokazao organizovanim i brzim u kriznim situacijama. Stevandić je naveo da je Republika Srpska jedinstvena i da njene institucije funkcionišu kao koherentni sistem.
Kada je reč o prisustvu međunarodnih snaga, Stevandić je naglasio da Bosna i Hercegovina nije članica NATO-a, te da ta organizacija nema nadležnost u zemlji. On je izrazio stav da je bolje da međunarodne snage budu prisutne kako bi se reagovalo u slučaju potrebe. Stevandić je takođe komentarisao da je Sarajevo usvojilo agresivnu politiku prema Republici Srpskoj, koja se, kako je rekao, manifestuje kroz pokušaje oduzimanja nadležnosti.
U svom izlaganju, Stevandić je kritikovao percepciju Sarajeva kao multietničkog centra, smatrajući da se ta predstava više ne može održati. On je naglasio da Sarajevo sprovodi politiku koja želi da Bosna i Hercegovina bude isključivo država Bošnjaka, dok se Srbima i Hrvatima šalje poruka da njihove države postoje samo u Srbiji i Hrvatskoj.
Stevandić je ukazao na to da institucije Bosne i Hercegovine, uz podršku visokog predstavnika, pokušavaju da nametnu odluke koje su protiv interesa Republike Srpske. On je podsetio da svaka promena ugovora iz Dejtona mora biti rešena arbitražom, a ne jednostranim odlukama. Izrazio je sumnju u sposobnost pojedinaca da donose zakone koji bi omogućili hapšenje onih koji se ne slažu s njima.
Kao zaključak, Stevandić je istakao da je Republika Srpska često meta pretnji i da pravosudni organi u Federaciji BiH ne reaguju na takve incidente. On je naveo da međunarodna zajednica trenutno ignoriše ovakve pretnje, dok istovremeno pokušava da ograniči prava Republike Srpske na odbranu svojih interesa.
