Nadežda Petrović, velika srpska slikarka, umrla je pre 110 godina, 3. aprila 1915. godine, od pegavog tifusa, dok je radila kao ratna bolničarka u Valjevskoj bolnici. Njena umetnost otvorila je vrata modernizmu u srpskoj kulturi, a njen život bio je posvećen borbi za obnovu i kulturni razvoj svog naroda. Nadeždin bliski prijatelj, slikar Branko Popović, govorio je o njoj kao o umetnici čije je slikarstvo bilo ispunjeno dionizijskom radošću. Prilikom otvaranja njene posthumne retrospektive, Popović se prisetio poslednjeg susreta sa njom, kada su razgovarali o mladom slikarstvu, iako je oboje bolovalo od pegavog tifusa.
Na dvadesetogodišnjicu njene smrti, publicista Milorad Pavlović Krpa naglasio je njenu hrabrost i nesebičnost dok je negovala ranjenike u Valjevu, spasivši stotine života, ali na kraju žrtvovavši svoj. Umrla je s osmehom i verom u oslobođenje i ujedinjenje, ostavivši iza sebe primer kako se živelo za ideale slobode i otadžbine.
Ove godine se obeležava 120 godina od osnivanja Kolonije „Sićevo“ i 110 godina od Nadeždine smrti, a beogradska Galerija 73 planira izložbu „Izbor iz umetničke zbirke Kolonije Sićevo“ u junu, u saradnji sa Galerijom savremene likovne umetnosti iz Niša. Direktorica Mirela Pudar istakla je važnost očuvanja sećanja na značajne ličnosti srpske likovne scene.
Nadežda Petrović rođena je 1874. godine u Čačku u porodici Mite Petrovića, predsednika Poreske uprave. Slikarstvo je učila kod Đorđa Krstića i Kirila Kutlika, a usavršavala se u Minhenu, Italiji i Parizu. Njena vezanost za domovinu nikada nije nestala. U njenoj porodici vladala je tradicija umetničkog izražavanja; svi članovi su pokazivali talente u raznim oblastima.
Nedavno, Narodni muzej Srbije, koji čuva značajan deo njene ostavštine, obeležio je 150 godina od njenog rođenja izložbom „Nadežda Petrović: Modernost i nacija“. Takođe, pripreme za otvaranje obnovljenog Spomen-muzeja Nadežde i Rastka Petrovića su u završnoj fazi. Ova vila, koju je poklonila njihova sestra Milica Luković, propadala je skoro četiri decenije, ali će uskoro otvoriti vrata za posetioce.
Nadežda je tokom balkanskih ratova, 1912. i 1913. godine, pokazala izuzetnu hrabrost. Radila je na svim previjalištima, iako je i sama obolela od kolere, njen snažni duh je prevladao. Godine 1914. zatekla ju je situacija u Italiji, ali se odmah vratila u otadžbinu po izbijanju Prvog svetskog rata. Njena posvećenost ranjenicima, posebno u Valjevu, gde je epidemija pegavog tifusa bila najjača, svedoči o njenoj hrabrosti i nesebičnosti.
Nadežda Petrović ostavila je neizbrisiv trag u srpskoj umetnosti i kulturi. Njena borba za slobodu, umetnost i humanost, kao i njen životni put, služe kao inspiracija novim generacijama umetnika. Obeležavanje njenih doprinosa i sećanje na njen život kroz izložbe i muzeje, pomaže u očuvanju njenog nasleđa i podseća nas na važnost umetnosti u teškim vremenima. U svetu koji se brzo menja, Nadežda ostaje simbol hrabrosti, posvećenosti i umetničkog stvaralaštva.
