Predizborna kampanja za parlamentarne izbore na Kosovu, zakazane za 9. februar, odvija se u relativno mirnijem okruženju nego prethodnih godina. Ipak, organizacije koje prate ovaj proces beleže zabrinjavajući porast govora mržnje, posebno od strane određenih političkih partija. Nacionalistička retorika i uvrede usmerene ka političkim protivnicima, kao i prema pripadnicima LGBT zajednice, postale su sve učestalije kako se izbori bliže.
Violeta Hadžoli iz Koalicije nevladinih organizacija „Demokratija na delu“ ističe da je najveći deo ovih aktivnosti zabeležen kod Pokreta Samoopredeljenje, ali i kod Demokratskog saveza Kosova, Alijanse za budućnost Kosova, kao i kod Demokratske partije. Ova situacija ukazuje na to da se umesto konstruktivne debate, sve više pribegava negativnoj kampanji koja se oslanja na mržnju i dezinformacije.
Govor mržnje najčešće se pojavljuje na društvenim mrežama, gde se politički protivnici često etiketiraju negativnim terminima. Poznavatelji političke situacije smatraju da je takvo ponašanje refleksija nedostatka jasne predizborne ponude i vizije za razvoj Kosova. Marko Milenković iz Nove društvene inicijative naglašava da je Pokret Samoopredeljenje fokusiran na nacionalističku kampanju koja mobilizuje birače kroz strah od potencijalnih napada Srbije. Ovaj pristup dolazi kao reakcija na neispunjena očekivanja iz prethodnog mandata, u kojem nisu postignuti značajni rezultati u borbi protiv korupcije i poboljšanju životnih uslova građana.
Milenković smatra da Pokret Samoopredeljenje nema šta da ponudi biračima, s obzirom na to da je prethodna vlada bila više usmerena na propagandu nego na konkretne akcije. „Nisu imali rezultate u tim poljima i nemaju šta da predstave“, dodaje on, ukazujući na opasnosti koje ovakav pristup nosi za budućnost države.
Visar Imeri, politički analitičar, takođe upozorava na to da premijer Aljbin Kurti i njegova stranka najviše koriste govor mržnje protiv svojih protivnika, što je zabrinjavajuće s obzirom na to da su oni najveća politička snaga i nose najveću odgovornost za stanje u društvu. Nacionalistička retorika, koja je ranije dobijala na značaju, sada više ne privlači iste simpatije među građanima. Analitičari smatraju da se birači u sve većoj meri okreću ka mirnijim i konstruktivnijim pristupima.
„Građani Kosova ne žele kampanju koja izgleda kao da smo na rubu rata“, kaže Imeri. On naglašava da birači žele mir i stabilnost, a ne retoriku koja provocira strah i nesigurnost. Umesto toga, oni traže jasne odgovore na pitanja o budućnosti i razvoju Kosova, što bi trebalo da bude fokus kampanje.
Pored govora mržnje, primećena je i upotreba simbola Oslobodilačke vojske Kosova, kao i zastava Albanije, što dodatno podiže tenzije u političkom diskursu. Ovaj simbolizam može biti viđen kao pokušaj da se osvete nacionalistički sentimenti među biračima, ali takođe može izazvati i reakciju od strane onih koji teže jedinstvu i pomirenju u regionu.
Na kraju, predizborna kampanja na Kosovu ukazuje na složene političke dinamike i izazove sa kojima se suočavaju političke partije. Dok se čini da je nacionalistička retorika i govor mržnje postao uobičajen alat u političkoj areni, postoji rastuća potreba za konstruktivnim dijalogom i fokusom na stvarne probleme koje građani žele da reše. Samo kroz otvorenu i iskrenu komunikaciju, mogu se izbeći potencijalne krize i ojačati demokratski proces na Kosovu.
