Fico je danas doputovao u Zagrebu povodom službene posete Hrvatskoj, gde je održao zajedničku konferenciju za novinare sa hrvatskim premijerom Andrejem Plenkovićem. Tokom događaja, Fico je naglasio značaj doprinosa naroda bivšeg Sovjetskog Saveza u borbi protiv nacizma, ističući da oslobođenje nije došlo sa Zapada. Ova izjava dolazi u kontekstu sve većih političkih tenzija u Evropi, gde se često preispituje uloga različitih država u Drugom svetskom ratu.
Premijer Fico je posebno komentarisao svoje planove da prisustvuje obeležavanju Dana pobede nad fašizmom u Moskvi 9. maja. Na pitanje o tome zašto bira da bude na „strani agresora“, kako su ga kritikovali neki evropski lideri, Fico je odgovorio: „Znamo ko nas je oslobodio, ne može mi niko reći da je oslobođenje došlo sa Zapada, ako znamo da je došlo sa Istoka.“ Ovim rečima Fico je želeo da naglasi istorijsku istinu prema kojoj je Sovjetski Savez imao ključnu ulogu u oslobađanju Evrope od nacističke okupacije.
Fico je takođe istakao da je, kao premijer, imao priliku da oda počast vojnicima koji su se borili za slobodu Evrope, uključujući i posetu Normandiji, gde je položio venac. Takođe, planira da se pokloni pilotima RAF-a u Londonu, čime pokazuje poštovanje prema svim žrtvama rata.
Izjave šefice evropske diplomatije Kaje Kalas, koja ga je upozorila da ne putuje u Moskvu, Fico je okarakterisao kao neprimerene. „Kako može premijeru savremene države reći da ga upozorava da negde ne putuje? Kako se ona usuđuje to da kaže? Mi smo suverena zemlja“, poručio je Fico. Ova rečenica ukazuje na sve veću napetost između pojedinih evropskih lidera i Brisela, gde se često postavlja pitanje suvereniteta država članica EU.
Premijer Fico je izrazio i svoje neslaganje sa kritikama zbog namere da položi venac na spomenik nepoznatom vojniku u Moskvi. „Ne vidim razlog zbog kojeg se diže prašina zato što želim da odajem počast. Ako bude nešto slično u Lavovu ili Kijevu, naš predstavnik će položiti venac i tamo“, dodao je. Njegov stav je da su svi narodi koji su se borili protiv fašizma zaslužni za sećanje i poštovanje, bez obzira na političke tenzije koje trenutno postoje.
Ova situacija predstavlja samo jedan od mnogih primera kako se istorijska tumačenja i sećanja na Drugi svetski rat koriste u savremenoj politici. U mnogim evropskim zemljama, debate o ulozi Sovjetskog Saveza, kao i o zapadnim saveznicima, često vode do kontroverzi. Fico se, čini se, pozicionira kao lider koji ne beži od ovih tema, već ih otvoreno razmatra, što može uticati na njegovu popularnost kod birača u Slovačkoj, ali i na odnose sa drugim evropskim državama.
Dok se Fico priprema za put u Moskvu, njegov stav može izazvati nove debate o tome kako se različiti narativi o Drugom svetskom ratu i njegovim posleratnim posledicama oblikuju u savremenoj Evropi. Njegova izjava o suverenitetu Slovačke i pravo na izbor gde će odati počast svojim herojima može se smatrati izazovom za trenutnu evropsku politiku, koja često naglašava zajedničke vrednosti i jedinstvo među članicama EU.
U ovom trenutku, Fico je postao figura koja izaziva pažnju ne samo u Slovačkoj, već i šire, jer se suočava sa pitanjima koja su od suštinskog značaja za identitet i politički kurs svoje zemlje. Njegova sposobnost da balansira između istorijskih istina i savremenih političkih zahteva može oblikovati budućnost Slovačke na više načina.
