Aleksandra Goncić, mlađa ćerka poznatog glumca Svetislava Buleta Goncića i dramaturškinje Gordane Goncić, preminula je juče u 27. godini života, nakon duge i teške borbe sa opakom bolešću. Ova tužna vest potresla je mnoge, posebno u umetničkim krugovima u Srbiji, gde su Aleksandra i njena porodica poznati i cenjeni.
Aleksandra je završila studije engleskog jezika i kratko je radila kao prevodilac. Njeni prijatelji je znali su pod nadimkom Aki, a njena borba sa bolešću trajala je više od dve godine. Malo ljudi je znalo da je Aleksandra imala talenta i za muziku, te je otpevala nekoliko pesama zajedno sa članovima popularne grupe Beogradski sindikat. Njena starija sestra, Isidora, takođe je uspešna rediteljka koja se ističe u domaćem pozorištu i filmu. Iako je Aleksandra bila deo umetničke porodice, nikada se nije previše eksponirala u medijima, što je dodatno povećalo tajnost oko njenog života.
U emotivnoj izjavi za „Kurir“, njen otac, Svetislav Bulet Goncić, govorio je o važnosti porodice i ljubavi koju je pružao svojim ćerkama. On je istakao da je okružen ženama i da se oseća blagosloven zbog toga. „Zbog njih, sve što radim ima smisla,“ rekao je glumac, dodajući da roditelji ne bi trebali da vaspitavaju svoju decu na strogi način, već da budu dobar primer. „Deca imitiraju svoje roditelje. Mi smo našim ćerkama pružili ljubav, slobodu izbora i podršku,“ izjavio je Goncić.
On je takođe naglasio važnost stvaranja boljeg društva za mlade ljude, kako bi mogli da ispolje svoj potencijal. „Naša je odgovornost da mladosti stvorimo šansu da mogu da ispolje svoj intelektualni kapacitet i da im budućnost ne bude neizvesna,“ rekao je. Ova izjava oslikava njegovu posvećenost porodici, ali i društvenoj odgovornosti prema mladim generacijama.
Aleksandra je za mnoge bila inspiracija, ne samo zbog svoje borbe sa bolešću, već i zbog svoje sposobnosti da ostane skromna i povučena u svetu koji često favorizuje medijsku pažnju. Njen doprinos muzici, iako mali, pokazuje koliko je bila talentovana i raznolika. Njena bliskost sa prijateljima i porodicom bila je očigledna, a mnogi će nedostajati njena duhovitost i toplina.
Komemoracije i izrazi saučešća dolaze iz svih delova umetničke zajednice, ali i od ljudi koji su je poznavali kao prijatelja. Aleksandra je ostavila trag na svakoga ko ju je poznavao, a njena borba će inspirisati mnoge da se bore protiv svojih izazova. Njena smrt je velika gubitak, ali njeno nasleđe i uspomene će živeti kroz ljudi koji su je voleli.
U ovim teškim trenucima, porodica Goncić dobila je podršku od prijatelja, kolega i poštovalaca, koji su se okupili da pruže utehu i saosećanje. Njihova podrška i ljubav u ovim trenucima tuge su od suštinskog značaja za prevazilaženje gubitka.
Aleksandra Goncić će zauvek ostati u srcima onih koji su je poznavali i voleli. Njena priča, iako tragična, podseća nas na važnost života, ljubavi i borbe, kao i na to koliko je važno imati podršku porodice i prijatelja u teškim vremenima. U svetu koji često zaboravlja na istinske vrednosti, sećanje na Aleksandru će podstaknuti mnoge da cene život i ljude oko sebe.
