Mirjana Miočinović, nekadašnja profesorka Fakulteta dramskih umetnosti, teatrološkinja i prevoditeljka, preminula je u Beogradu nakon duge i teške bolesti u 89. godini života. Njena smrt ostavila je veliki trag u svetu umetnosti i intelektualnog angažmana u Srbiji.
Rođena 23. decembra 1935. godine u Beogradu, Miočinović je započela svoje akademsko obrazovanje na Filozofskom fakultetu, gde je diplomirala na smeru za Opštu književnost sa teorijom književnosti. Tokom svoje karijere, stekla je značajna znanja i iskustva u oblasti književnosti i pozorišta. Studirala je i na prestižnoj Sorboni, gde je stekla diplomu iz Savremene francuske književnosti.
Nakon toga, Miočinović je magistrirala 1963. godine, a doktorirala 1975. godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu sa tezom posvećenom pozorišnim teorijama Antonena Artoa. Njena akademska karijera počela je u Institutu za književnost i umetnost u Beogradu, gde je radila kao asistentkinja od 1964. do 1972. godine. Potom je prešla na Akademiju za pozorišnu umetnost, a od 1980. godine bila je vanredna profesorka na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, gde je predavala Istoriju jugoslovenskog pozorišta i drame do 1991. godine.
Miočinović je bila značajna figura u kulturi i društvu, a posebno je bila poznata kao jedina žena među osnivačima Beogradskog kruga. Ova angažovana grupa intelektualaca organizovala je tribine subotom, gde su se raspravljali uzroci rata u Jugoslaviji, kritički analizirajući ulogu srpske strane. Njena hrabra borba protiv ratne politike i preispitivanje uloge intelektualaca u teškim vremenima ostavili su dubok uticaj na društvo.
Osim toga, Mirjana Miočinović je bila prva supruga poznatog pisca Danila Kiša. Njihov brak trajao je gotovo dve decenije, a i nakon njegovog odlaska u penziju, Miočinović je nastavila da se bavi njegovom književnom ostavštinom. Priređivala je njegova sabrana dela i sa kolegama sa Katedre za Opštu književnost beogradskog Filološkog fakulteta, čiji je Kiš bio prvi diplomirani student, ustanovila godišnju nagradu za najbolji seminarski rad koja nosi njegovo ime.
Miočinović je ostavila dubok trag u srpskoj kulturi i književnosti, a njen doprinos će se pamtiti kroz godine koje dolaze. Njena posvećenost umetnosti, obrazovanju i društvenom angažmanu čini je jedinstvenom ličnošću čija će se zaostavština osećati još dugo vremena.
S obzirom na njen značaj i uticaj, brojne kolege i prijatelji su izrazili saučešće i poštovanje prema njenom radu i životu. Njena smrt predstavlja gubitak ne samo za akademsku zajednicu, već i za sve one koji su se divili njenoj hrabrosti i posvećenosti umetnosti i društvenim pitanjima.
Miočinović će se pamtiti kao osoba koja je ne samo oblikovala savremenu srpsku kulturu, već i kao neko ko je hrabro kritikovao društvene nepravde i borio se za bolje sutra. Njena ostavština živi kroz radove koje je ostavila iza sebe, kao i kroz uticaj koji je imala na mnoge generacije studenata i intelektualaca. U vremenu kada je umetnost često bila pod pritiskom, njen glas je bio važan i neophodan, a sada, iako nije među nama, njen duh će nastaviti da inspiriše buduće naraštaje.
