Nekadašnji engleski fudbaler Džo Tompson preminuo je u 36. godini nakon duge i teške bolesti. Tompson je po treći put saznao da boluje od raka u aprilu 2024. godine, pet godina nakon završetka karijere. Reč je o limfomu, vrsti karcinoma krvi, koji je metastazirao u pluća 183 cm visokog igrača.
Njegovo mučno detinjstvo obeleženo je porodičnim nasiljem, zbog kog je usledila selidba iz rodnog Bata u Mančester, gde je njegova majka primljena na psihijatrijsko lečenje. Ova trauma iz detinjstva ostavila je traga na njegovom životu, ali Džo je pronašao izlaz iz turbulentne situacije kroz fudbal. Kao devetogodišnjak pridružio se Mančester junajtedu, gde je igrao sa poznatim igračima poput Džejmsa Čestera, Denija Drinkvotera i Toma Kleverlija.
Tompson je 2006. godine napustio Old Traford i prešao u omladinski sastav Ročdejla, gde je postao klupska legenda. Tokom svoje karijere u Ročdejl-u, odigrao je više od 200 utakmica u seniorskoj konkurenciji u tri mandata. Njegova karijera je bila ispunjena usponima i padovima, ali je ostavio neizbrisiv trag u klubu i među navijačima.
Hodžkinsov limfom prvotno mu je dijagnostikovan 2013. godine, a zatim ponovo 2017. godine. U maju 2018. godine, Tompson je postigao ključni gol protiv Čartlon atletika, čime je sprečio ispadanje Ročdejla u četvrti rang. Ipak, tačka na njegovu karijeru stavljena je krajem naredne sezone. Tompson je istakao da je „gurao telo do apsolutne granice“ kada je objavio kraj svoje fudbalske karijere.
Nakon završetka karijere, Tompson je radio kao stručni konsultant na BBC-u, a takođe je bio i motivacioni govornik. U oktobru prošle godine, pešačio je 21 milju (nešto manje od 33,8 km) kako bi skrenuo pažnju na bolest od koje je, nažalost, izgubio bitku. Njegova hrabrost i sposobnost da se bori protiv teške bolesti inspirisali su mnoge, a njegov doprinos fudbalu i zajednici neće biti zaboravljen.
U vremenu kada je borba sa rakom bila u fokusu javnosti, Džo Tompson je bio svetionik nade i snage za mnoge koji se suočavaju sa sličnim izazovima. Njegova priča o prevazilaženju ličnih i profesionalnih prepreka ostaviće trajni utisak na sve koji su ga poznavali ili pratili njegovu karijeru. Njegov rad kao motivacionog govornika pokazao je koliko je važno deliti svoja iskustva i pružiti podršku onima u potrebi.
Tompsonov odlazak ostavlja prazninu u srcima njegovih porodice, prijatelja i svih koji su ga poznavali. Njegova posvećenost sportu, kao i borba sa bolešću, služe kao podsećanje na važnost hrabrosti i upornosti u životu. Njegova priča je priča o snazi ljudskog duha i sposobnosti da se prevaziđu najveći izazovi.
U svetu sporta, gde se često gleda na fizičke sposobnosti i uspehe, Tompson je pokazao da istinska snaga dolazi iznutra. Njegova borba sa bolešću i hrabrost da se suoči sa njom inspirišu generacije sportista i običnih ljudi.
Na kraju, Džo Tompson će biti zapamćen ne samo kao talentovani fudbaler, već i kao borac koji se nikada nije predavao. Njegova ostavština živi kroz sve one koje je inspirisao i koji će nastaviti da se bore, bez obzira na prepreke koje im život donosi.
