Srpski književnik Radivoj Šajtinac preminuo je u 76. godini života, saopštilo je danas Srpsko književno društvo (SKD). Ova tužna vest potresla je književnu zajednicu, koja gubi jednog od svojih značajnih predstavnika.
Šajtinac je rođen 1949. godine u Zrenjaninu. Njegovo obrazovanje započelo je na Filološkom fakultetu u Beogradu, gde je studirao opštu književnost sa teorijom književnosti. Tokom svoje karijere, bio je aktivan član brojnih književnih udruženja, uključujući i SKD, društvo književnika Vojvodine i Srpski PEN. Pored toga, bio je osnivač i dve decenije glavni i odgovorni urednik časopisa za književnost i kulturu „Ulaznica“, koji je značajno doprineo promociji književnog stvaralaštva.
Njegova književna karijera obeležena je brojnim objavljenim delima, među kojima se ističu knjige pesama kao što su „Oružje ljudski ranjeno“ (1970), „Šumi se vraćaju pragovi“ (1974), „Darovno putovanje“ (1978), „Panglosov izveštaj“ (1982), „Suze u lunaparku“ (1987), „Očenaš na Tajms skveru“ (1991), „Olovni dolov“ (1995) i „Led i mleko“ (2003). Njegova dela često su se bavila temama ljudske patnje, identiteta i potrage za smislom, a Šajtinac je uspeo da kroz poeziju prenese duboke emocije i refleksije o savremenom svetu.
Šajtinac je bio poznat po svom specifičnom stilu pisanja, koji je spojio tradicionalne književne forme sa savremenim temama i pitanjima. Njegove pesme su često bile prožete ironijom i kritikom društva, što ih je činilo relevantnim i u današnjem vremenu. Njegova sposobnost da uhvati suštinu ljudskih emocija i iskustava učinila ga je jednim od najvažnijih glasova u srpskoj književnosti.
Osim poezije, Šajtinac je pisao i kritike, eseje i članke, čime je dodatno doprineo razvoju srpske književne kritike. Njegov rad kao urednika „Ulaznice“ omogućio je promociju mnogih mladih autora, koji su zahvaljujući njemu dobili priliku da se afirmišu na književnoj sceni. Šajtinac je bio posvećen stvaranju i održavanju prostora za literarne diskusije i razmenu ideja, što ga čini značajnom figurom u srpskom kulturnom životu.
Njegova smrt ostavlja veliki gubitak za srpsku književnost, ali i za sve one koji su ga poznavali lično. Mnogi književnici, kritičari i čitatelji odaju počast njegovom doprinosu kroz sećanja na njegovo delo i ličnost. Njegova poezija će i dalje inspirisati nove generacije, a njegovo nasleđe će živeti kroz tekstove koje je ostavio iza sebe.
U svetlu njegove smrti, mnogi su izrazili žaljenje i pocastili njegovu umetnost, navodeći kako je Šajtinac bio ne samo talentovan pesnik, već i istinski ljubitelj književnosti, koji je uvek podržavao kolege i mlade autore. Njegova strast prema rečima i sposobnost da ih oblikuje u snažne poruke ostavili su dubok trag u srcima čitalaca.
Na kraju, Radivoj Šajtinac će ostati zapamćen kao značajan književni stvaralac čije delo i misli neće biti zaboravljeni. Njegov doprinos srpskoj književnosti i kulturi će trajati, a sećanje na njega će ostati živo kroz sve one koji su imali privilegiju da čitaju njegove reči i da ga poznaju. U ovim teškim trenucima, književna zajednica se okuplja kako bi odala počast jednom od svojih najboljih predstavnika, čije je delo obeležilo epohu i inspirisalo mnoge.
