Pesnik, pripovedač, dramski pisac i esejista Oto Tolnai (Ottó Tolnai) preminuo je u četvrtak u 85. godini života, javljaju domaći mediji. Ova vest je potresla kulturnu javnost, s obzirom na to da je Tolnai bio jedan od najistaknutijih mađarskih književnika koji je ostavio značajan trag u književnosti i umetnosti.
Oto Tolnai je rođen 1940. godine u Kanjiži, malom gradu u Srbiji, a svoje obrazovanje započeo je studijama mađarskog jezika i književnosti na Univerzitetu u Novom Sadu. Takođe je studirao filozofiju na Univerzitetu u Zagrebu. Njegov književni rad počeo je u Jugoslaviji, gde je dobio brojne nagrade, uključujući Hidovu nagradu 1974. i 1978. godine, Sirmaijevu nagradu 1988. godine, kao i nagradu Todor Manojlović 2007. godine.
Tokom svoje karijere, Tolnai je dobio brojne nagrade i priznanja u Mađarskoj, među kojima su Atila Jožef, Endre Adi, Tibor Deri, Milan Fist, Šandor Vereš i Mikloš Radnoti. Godine 1998. izabran je za člana Mađarske akademije književnosti i umetnosti, a 2007. godine dobio je i najveće mađarsko državno priznanje – Košutovu nagradu.
Bio je plodan autor, a njegova bibliografija obuhvata raznovrsne žanrove. Objavio je više zbirki pesama na mađarskom jeziku, uključujući „Konkavne pesme“ (1963), „Galebova grudnjača“ (1967), „Bezgrešne male mašine, sićušne kneževske insignacije“ (1968) i „Žderač korenja“ (1986). Takođe je bio poznat po svojim delima za decu, kao što je zbirka pesama „Slonovska pusa“ (1982). Njegovi romani, kao što su „Kuća insekata“ (1969) i „Morska školjka“ (2011), takođe su stekli popularnost među čitateljima.
Pored poezije i proze, Tolnai je pisao i eseje o likovnim umetnostima, među kojima su „Imre Šafranj“ (1978), „Goli klovn“ (1992) i „Truli mermer“ (1997). Njegove drame, uključujući „Rasprodaja“ (1979), „Bajerov aspirin“ (1982) i „Brilijant“ (1985), takođe su izvođene i ostavile su značajan uticaj na pozorišnu scenu.
Na srpskom jeziku, njegova dela su takođe pronašla svoje mesto. Objavljene su „Gerilske pesme“ (1967), roman „Kuća insekata“ (1976), kao i novele „Priče iz robne kuće“ i kratka proza „Krvoločna zečica“ (2006). Pored toga, roman-intervju „Pesnik od svinjske masti“ (2009) dodatno je obogatio njegov opus.
Tolnai je bio poznat po svom specifičnom stilu pisanja i dubokom razumevanju ljudske prirode, društvenih tema i umetnosti. Njegova dela često istražuju granice između stvarnosti i fikcije, a njegova poezija je karakterisana bogatstvom slika i emocija. Njegov gubitak predstavlja ogromnu prazninu u svetu književnosti, ne samo u Mađarskoj, već i u širem regionu.
U poslednjim godinama, Tolnai je nastavio da piše i doprinosi kulturnom životu, učestvujući u književnim događanjima i festivalima. Njegova strast prema pisanju i umetnosti ostavila je dubok trag na generacije čitalaca i pisaca koji su ga pratili. Njegova dela će se sigurno čitati i analizirati i u budućnosti, a njegov doprinos književnosti će ostati nezaboravan.
Oto Tolnai je bio više od pesnika; bio je glas svoje generacije, posmatrač i kritičar društvenih zbivanja, a njegov odlazak je gubitak koji se teško može nadoknaditi. Njegova dela će živeti kao testament njegovog talenta i strasti prema rečima, umetnosti i ljudskoj sudbini.
