Sve više ljudi koji su tokom devedesetih godina prošlog veka napustili svoju domovinu, sada se vraća, tražeći mir i prirodu umesto užurbanosti velikih gradova. Među njima je i Andi Herc (41), Rumunija, koji je 2016. godine napustio svoju zemlju u potrazi za boljim životom i preselio se u Englesku. Iako mu je London doneo profesionalni uspeh, ubrzo je shvatio da gradska vreva ne pruža ono što mu je najpotrebnije – vreme s porodicom i spokoj.
Nakon nekoliko godina, Andi je odlučio da se vrati u Rumuniju i započne novi život na selu. U početku je mislio da će ruralni život biti jeftin i jednostavan, ali se suočio s rastom cena nekretnina i svakodnevnim izazovima. Ipak, vrednost koju doživljava provodeći vreme s decom i povezanost s prirodom potvrdili su da je donio pravu odluku.
Andi, kroz interakcije sa članovima njegove onlajn Fejsbuk grupe „Preseljenje na selo. Život bez sata“, primećuje sve više priča o povratku u domovinu i želji za jednostavnijim životom. „Mnogi su danas na pragu penzije, uštedeli su dovoljno novca i žele mir. Umesto stanova u starim komunističkim blokovima, sada traže prirodu, tišinu i povratak korenima – kuće svojih baka koje su im nekada bile daleke, a sada su simbol života kakav žele“, kaže Andi, dodajući da je ovakav povratak bio očekivan.
Povratak na selo, kako objašnjava Andi, nije samo trend, već duboka potreba pojedinaca. Kao neko ko je godinama živeo u Londonu i bio dobro situiran, tokom jednog leta, dok je bio na odmoru u Apusenu, odlučio je iznenada da ostane u Rumuniji, očaran slobodnim životom svojih prijatelja koji su već doneli tu odluku. „Očaran jednostavnošću i spokojem života svojih prijatelja, rešio sam da napustim urbanu vrevu i preselim se u planinske predele.“
Andi veruje da je povratak na selo deo kolektivnog DNK ljudi. „Ljudi su bili opušteni i srećni. Preselio sam se slučajno, susrećući ljude poput mene, koji su iznajmljivali kuće na selu i delovali zaista srećno. Tada sam shvatio koliko je luksuzno imati vremena za svoju decu“, priča on.
Iako nije prvobitno planirao trajno preseljenje, Andi je ubrzo promenio mišljenje. Nakon obilaska sela u potrazi za idealnom kućom, našao se u mestu Dupapiatra, gde se preselio iz Londona u jesen 2016. Suočio se s brojnim izazovima, uključujući nedostatak drva za ogrev, funkcionalne peći i pitke vode. Kako nije poznavao nikoga u selu, pomoć je tražio na internetu i osnovao zajednicu na Fejsbuku da razmenjuju savete. Njegova zajednica „Preseljenje na selo. Život bez sata“ danas broji više od 300.000 članova.
Andi takođe ističe kako su promene koje je donio njegov i slični potezi oživeli lokalne zajednice, ali i značajno uticali na cene nekretnina. Kada je 2016. godine kupio svoju kuću, platio ju je svega 10.000 evra. Danas, zbog porasta interesovanja za ovakve lokacije, cene su skočile čak šest puta. „Kuća sa izvorom i zemljom, uz lep pogled, biće vrlo teško da se nađe za 10-15 godina“, upozorava Andi.
Iako i dalje nailazi na skeptike, Andi svesno bira život u prirodi. „Nismo vezani za ovo mesto. Ako ne budemo mogli da izdržimo, možemo se preseliti u neko drugo selo bliže školi. Ali za sada uživamo u svakom danu, deca se igraju sa ovcama i imaju pravo detinjstvo“, kaže.
Andi ne mrzi grad, jer je svestan da je on neophodan za pristup bolnicama, institucijama i kulturnim sadržajima. „Mi vikendom odlazimo u grad, u pozorište za decu, na kupovinu. Ali pravo življenje doživljavamo ovde, na selu, u prirodi, pod otvorenim nebom i u miru drvenih kuća“, zaključuje Andi.
