Predsednik Demokratske narodne partije (DNP) Crne Gore i poslanik Milan Knežević izrazio je zabrinutost zbog prvostepene osuđujuće presude koju je izrekao Sud Bosne i Hercegovine (BiH) protiv predsednika Republike Srpske Milorada Dodika. Knežević je istakao da ova presuda predstavlja ozbiljan udarac Dejtonskom mirovnom sporazumu, koji je ključan za očuvanje mira i stabilnosti u regionu.
Na društvenoj mreži Iks, Knežević je naglasio da je važno da se Srbima pruži jedinstven i snažan odgovor na narativ koji ih prikazuje kao „dežurne krivce“ za sve probleme koji se javljaju na Balkanu. On je upozorio da, ako se dozvoli ponavljanje istorije, to može imati ozbiljne posledice po opstanak srpskog naroda. „Ako dozvolimo da nam se istorija ponovi, onda ne treba ni da postojimo kao narod,“ poručio je Knežević, ukazujući na potrebu za zajedništvom i otporom prema nepravdi.
Ova izjava dolazi u trenutku kada je Sud BiH nepravosnažno osudio Dodika na godinu dana zatvora, kao i na šest godina zabrane obavljanja funkcije predsednika Republike Srpske. Presuda je doneta zbog „nepoštovanja odluke“ visokog predstavnika u BiH, Kristijana Šmita, koji je imao zadatak da obezbedi poštovanje Dejtonskog sporazuma i stabilnosti u zemlji.
Knežević je naglasio da ovakva presuda ne samo da je pravno sporna, već i politički opasna, jer može dodatno pogoršati već napetu situaciju u regionu. On je pozvao sve relevantne političke aktere da se aktivno suprotstave ovakvim odlukama koje, kako je rekao, mogu destabilizovati celu regiju. Takođe, poručio je da je važno da se očuva politička stabilnost i da se izbegnu bilo kakve tenzije koje bi mogle da dovedu do novih sukoba.
Knežević je ukazao na to da je presuda Dodiku deo šireg trenda u kojem se Srbima pripisuje kolektivna krivica za ratne zločine i druge probleme koji su mučili Balkan tokom devedesetih godina. On je izrazio zabrinutost da ovakve presude mogu uticati na percepciju Srba u međunarodnoj zajednici i dodatno marginalizovati srpsku politiku u BiH.
U međuvremenu, presuda je izazvala različite reakcije u političkom spektru. Dok jedni smatraju da je to nužna mera kako bi se osiguralo poštovanje zakona i međunarodnih normi, drugi, poput Kneževića i njegovih sledbenika, smatraju da je to pokušaj da se utiče na autonomiju Republike Srpske i da se oslabi njen položaj unutar BiH.
Ovaj slučaj takođe otvara pitanja o ulozi međunarodne zajednice u BiH i njenom uticaju na unutrašnje političke procese. Mnogi se pitaju da li su ovakve presude zaista u skladu sa principima demokratije i vladavine prava, ili su više politički motivisane. Knežević je pozvao sve da preispitaju ulogu međunarodnih predstavnika u BiH i da se zapitaju da li je njihovo delovanje u korist ili na štetu stabilnosti regiona.
U zaključku, Knežević je poručio da je neophodno da svi Srbi budu jedinstveni u svom odgovoru na ovu presudu i da se bore protiv svakog oblika nepravde. „Ovo je trenutak kada moramo da se okupimo i pokažemo da smo zajedno, da nećemo dozvoliti da nas bilo ko potčinjava ili omalovažava,“ rekao je on, pozivajući na solidarnost i zajedništvo među Srbima u regionu.
