Predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik, je u svom odgovoru generalnom sekretaru NATO, Marku Ruteu, istakao značaj vraćanja procesa u BiH u okvire domaćeg dijaloga i političkog dogovora. Dodik je naglasio da poštuje Ruteovu izjavu o preuzimanju odgovornosti za zemlju, ali je izrazio neslaganje sa presudama koje nisu rezultat zakonodavnog procesa izabranih predstavnika, već političkih odluka stranaca.
Na platformi Iks, Dodik je izjavio da je neprihvatljivo da presude donose neizabrani stranci u sred Evrope. Takođe je ukazao na problem nezavisnog pravosuđa, navodeći da je sud u kojem se vodi postupak protiv njega prepun sudija i tužilaca koji su sami predmet istraga za korupciju i saradnju s kriminalnim grupama.
„Više je optužbi na račun tog suda i tužilaštva, nego što je taj sud procesuirao stvarni kriminal“, poručio je Dodik, dodajući da je kriza u BiH rezultat korišćenja pravosuđa kao političkog alata. Prema njegovim rečima, volja naroda se pokušava zameniti voljom pojedinaca, što dodatno otežava političku situaciju u zemlji.
Dodik je naglasio da BiH može napredovati samo kroz dogovor, koji se ne može postići pod pritiskom, već kroz međusobno poštovanje i razumevanje. Njegove reči dolaze nakon presude koju je izrekao Sud BiH, koji nije predviđen Dejtonskim sporazumom. Ovaj sud je 26. februara izrekao prvostepenu presudu protiv Dodika zbog nepoštovanja odluka Kristijana Šmita, čime je Dodik osuđen na godinu dana zatvora i šest godina zabrane političkog delovanja.
Reagujući na ovu presudu, Narodna skupština Republike Srpske je, na predlog Vlade, usvojila četiri zakona koji se odnose na Sud i Tužilaštvo BiH, Agenciju za istrage i zaštitu (SIPA) i Visoki savet tužilaštva (VSTV). Ovim zakonima je proglašena nenadležnost ovih pravosudnih institucija na prostoru Republike Srpske.
Ova situacija ukazuje na sve dublju političku krizu u BiH, gde se čini da se pravosudni sistem koristi kao sredstvo političkog pritiska, umesto da služi kao nepristrasan arbitar u rešavanju sporova. Dodikova izjava i reakcija Narodne skupštine osvetljavaju složenost političkog okruženja u Bosni i Hercegovini, gde su odnosi između različitih etničkih i političkih grupa napeti i često obeleženi sukobima.
Dodikova borba protiv presuda i odluka stranih institucija može se posmatrati kao deo šire strategije za očuvanje autonomije Republike Srpske i jačanje njenog identiteta unutar BiH. On se protivi centralizaciji vlasti i zagovara veće ovlasti entiteta, što dodatno komplikuje već krhke odnose unutar zemlje.
U svetlu ovih događaja, internacionalna zajednica prati situaciju sa zabrinutošću, s obzirom na to da bi dalja eskalacija sukoba mogla imati ozbiljne posledice po stabilnost regiona. Pozivi na dijalog i međusobno poštovanje ostaju ključni za prevazilaženje trenutnih tenzija i izgradnju stabilne budućnosti za sve građane BiH.
U ovom trenutku, važno je da se svi akteri u BiH uključe u konstruktivan dijalog kako bi se pronašla održiva rešenja za postojeće probleme. Samo kroz zajednički rad i razumevanje može se postići napredak ka boljoj i stabilnijoj budućnosti za sve narode u Bosni i Hercegovini.
