U Sudu Bosne i Hercegovine danas se očekuje donošenje prvostepene presude u slučaju optuženog predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i vršioca dužnosti direktora Službenog glasnika Miloša Lukića. Ova presuda dolazi u kontekstu nepoštovanja odluke visokog predstavnika Kristijana Šmita. Dodik je uoči presude istakao da je ovaj dan važan za Republiku Srpsku i Bosnu i Hercegovinu, naglašavajući da se ne radi samo o pojedincu, već o ustavnom poretku u zemlji.
Dodik je komentarisao da je predsednik Visokog sudskog i tužilačkog saveta (VSTS) ozbiljan glumac koji je prihvatio rad u „neustavnim organima“, kao i da su tužioci i sudije deo istog sistema. „To je ono protiv čega se borimo, protiv njihovog cinizma i arogancije“, rekao je Dodik, dodajući da Republika Srpska ostaje posvećena miru i ustavu BiH.
On je ponovio stav da Šmit nema pravo da proglašava zakone, ukazujući na promene u geopolitičkoj situaciji sa odlaskom američkog ambasadora u BiH, Majka Marfija. Visoki predstavnik Međunarodne zajednice u BiH ima značajnu moć, uključujući mogućnost nametanja zakona i smene političara, ali i blokiranje odluka vlasti koje ugrožavaju mir i stabilnost.
Moć visokog predstavnika proizilazi iz Bonskih ovlašćenja, koja mu omogućavaju delovanje iznad domaćih institucija. Tokom vremena, visoki predstavnici su menjali ključne aspekte državnog identiteta, kao što su izgled državne zastave i grba, jer političari nisu mogli da postignu dogovor o tim pitanjima. Na primer, Zakon o Državnoj himni je donet bez teksta, jer nije bilo saglasnosti među političarima.
Jedna od ključnih odluka je bila osnivanje Brčko Distrikta, čime je rešeno jedno od otvorenih pitanja nakon Dejtona. Visoki predstavnici su smenjivali visoke funkcionere koji su kršili zakone, uključujući i članove predsedništva BiH, kao i predsednike entiteta. Milorad Dodik, koji se danas suočava s optužbama, je ranije koristio bonska ovlašćenja za svoju političku korist.
U poslednjim godinama, visoki predstavnici su se suočavali s izazovima pojačanih tenzija među etničkim grupama u BiH. Valentin Incko, na primer, nametnuo je dopune u Krivičnom zakonu BiH koje zabranjuju negiranje ratnih zločina, uključujući genocid u Srebrenici. Ove promene su dovele do optužnica protiv političara koji su ih ignorisali.
Sadašnji visoki predstavnik, Kristijan Šmit, ne uživa podršku u Banjaluci, Moskvi i Pekingu, dok ga Srbija priznaje. Njegov prethodnik, Valentin Incko, je tokom svog mandata koristio bonska ovlašćenja za donošenje važnih odluka koje su oblikovale političku scenu u BiH.
Kritike na račun visokih predstavnika naglašavaju da su njihova ovlašćenja često korišćena za poništavanje odluka domaćih vlasti, posebno u vezi sa državnom imovinom, što je izazvalo dodatne tenzije. Pitanja o imovini ostaju ključna tačka sukoba među političkim akterima, jer ni nakon tri decenije od završetka rata nije postignut dogovor.
Dodikova opasnost od presude u ovom slučaju predstavlja još jedan izazov za političku stabilnost u BiH. Njegova retorika, koja se često oslanja na nacionalističke tonove, može dodatno polarizovati situaciju. Dok se čeka presuda, pažnja javnosti je usmerena na to kako će se razvijati odnosi između entiteta i međunarodne zajednice, kao i kako će to uticati na budućnost Bosne i Hercegovine.
