U aprilu 2023. godine, Kina je uvela nova ograničenja na izvoz sedam retkih zemnih metala i magneta koji su od ključnog značaja za proizvodnju električnih vozila, vetroelektrana i vojne opreme. Ova odluka je doneta kao odgovor na visoke carine koje je američki predsednik Donald Tramp uveo na kineske proizvode, što je izazvalo hitnu potrebu za dodatnim nabavkama i alternativnim izvorima materijala među proizvođačima automobila.
Prema analizi koju je objavio Financial Times, zalihe magneta za auto-industriju mogu se iscrpiti u roku od tri do šest meseci, što bi moglo dovesti do ozbiljnih poremećaja u proizvodnji. Jan Gize, trgovac metalima, upozorio je da mnogi proizvođači automobila nisu spremni za ovakvu situaciju i da će, ukoliko ne stignu nove pošiljke, doći do velikih problema u lancu snabdevanja.
Kineska ograničenja se fokusiraju na teške i srednje retke zemne metale, kao što su disprozijum, terbijum i samarijum, koji su neophodni za izradu visokopouzdane opreme otporne na visoke temperature. Ovi materijali su ključni za vojne sisteme, borbene avione, dronove, kao i za komponente električnih i hibridnih vozila. Visoki zvaničnik auto-industrije je ocenio da će ova ograničenja značajno uticati na kompanije kao što je Tesla, kao i na druge proizvođače automobila.
Kina ima skoro potpunu kontrolu nad preradom teških retkih metala, a ova nova pravila zahtevaju od kineskih izvoznika da dobiju dozvolu za svaku pošiljku zemnih metala u inostranstvo, uz zabranu preusmeravanja tih materijala ka Sjedinjenim Američkim Državama. Iako su ograničenja uvedena u aprilu, njihova primena nije još uvek sistematična, a neki izvoznici su već proglasili višu silu, što dodatno otežava tržišne uslove.
Japan i Australija se nadaju da će smanjiti kinesku dominaciju nad teškim zemnim metalima putem australijske kompanije Lynas, koja planira proširenje svojih kapaciteta u Maleziji. Međutim, zvaničnici upozoravaju da trenutne zalihe teških retkih zemnih metala možda neće biti dovoljne da spreče poremećaje u snabdevanju auto-industrije.
Kina je započela eksploataciju retkih minerala 1950-ih, a njen uspon na globalnom tržištu počeo je krajem 1970-ih, kada je kombinovala jeftinu radnu snagu sa slabim ekološkim standardima i stranim tehnologijama. Kineska vlada je shvatila stratešku važnost ovih metala, a bivši lider Deng Sjaoping je 1992. godine izjavio: „Bliski istok ima naftu, Kina ima retke minerale.“ Ova izjava danas predstavlja realnost, s obzirom na to da Kina kontroliše skoro ceo lanac proizvodnje, od rudnika do gotovih proizvoda.
Prema podacima američke Geološke službe, između 2020. i 2023. godine, Sjedinjene Američke Države su 70% svojih potreba za retkim metalima zadovoljavale uvozom iz Kine. S obzirom na trenutnu situaciju, analitičari smatraju da je ključno pitanje kako će Kina sprovoditi svoja ograničenja, posebno u svetlu sve manje dostupnih sirovina zbog konflikta u Mijanmaru.
Proizvođači automobila i njihovi dobavljači sada se suočavaju s izazovima kako da izgrade novi, alternativni lanac snabdevanja koji bi mogao premostiti ovu krizu. Sve veća zavisnost od Kine u pogledu retkih zemnih metala može imati dugoročne posledice po globalnu ekonomiju i industriju, a mnoge zemlje već traže načine da smanje svoju zavisnost od kineskih izvora.
Ova situacija takođe naglašava potrebu za strategijama diversifikacije u lancima snabdevanja, kao i za razvojem ekološki prihvatljivijih metoda prerade retkih zemnih metala. Kako se trgovinski odnosi između Kine i SAD-a nastavljaju pogoršavati, jasno je da će ove promene imati dalekosežne posledice za globalnu industriju, posebno u sektoru automobila.
