Padavine i mrazevi u aprilu značajno su otežali prolećnu setvu kukuruza u Mačvi, poznatoj po ovoj kulturi. Poljoprivrednici su suočeni sa izazovima usled promene klime, što je dovelo do kašnjenja u setvenim radovima. Željko Milutinović, jedan od lokalnih poljoprivrednika, ističe da je više puta pokušavao da uđe u njivu, ali su vlažni uslovi zemljišta odlagali setvu. „Danas smo prvi dan na setvi i ovo su loši uslovi ove godine za setvu, mnogo kvare kiše, ali dobro je da se zemlja napije. Zemlja je žedna, nije bilo zimske vlage,“ rekao je Milutinović za Euronews Srbija.
Stručnjaci naglašavaju da će kasnije padavine i mrazevi verovatno imati manji uticaj na prinose nego što se očekivalo. Slađana Mirković, profesorka poljoprivredne škole u Šapcu, smatra da su poljoprivrednici već počeli sa setvom, bez obzira na klimatske faktore, i očekuje da će doći do nastavka radova nakon Uskrsa, kada se prognozira stabilizacija temperatura.
Poljoprivrednici su svesni klimatskih promena i prilagođavaju svoje navike. „Ako bude nenormalne vrućine, ne vredi sejati u januaru,“ dodaje Milutinović. Stručnjaci preporučuju primenu agrotehničkih mera kao jedini način za poboljšanje prinosa. Dr. Radivoje Jevtić iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad ističe da su optimalni uslovi za setvu kukuruza do 25. aprila, ali da se ne treba brinuti ako se setva obavi u prvoj dekadi maja. Važno je, prema njegovim rečima, izabrati hibride koji su raniji.
Jevtić takođe naglašava da je rano govoriti o prinosima, jer je najkritičniji deo vegetacije tek pred nama. Ipak, veruje da će poljoprivrednici, koji su već pripremili parcele, iskoristiti povoljne uslove za setvu. „Nikada nije bilo da se ne zaseje, tako da verujemo da će to i ove godine biti sigurno,“ istakao je.
U ovom trenutku, površine pod kukuruzom su manje u odnosu na prošlu godinu, ali se očekuje povećanje površina pod suncokretom, koji se pokazao kao otpornija biljna vrsta u stresnim i sušnim uslovima. Jevtić navodi da je površina pod uljanom repicom povećana za skoro 40% u odnosu na prethodne godine.
Što se tiče potencijalnog poskupljenja i nestašica ovih kultura, Jevtić smatra da je Srbija previše mala da bi mogla da diktira cene na globalnom tržištu. „Cene će odrediti globalna dešavanja,“ zaključuje on. Ova situacija ukazuje na potrebu za prilagođavanjem poljoprivrednih praksi u skladu sa klimatskim promenama i tržišnim uslovima, kako bi se osigurala stabilnost i održivost poljoprivredne proizvodnje.
Povećana svest o klimatskim promenama i njihovom uticaju na poljoprivredu može pomoći poljoprivrednicima da bolje planiraju i reaguju na nepredvidive vremenske uslove. U ovom kontekstu, primena savremenih agrotehničkih mera postaje ključna za postizanje dobrih prinosa i očuvanje resursa u skladu sa potrebama tržišta.
