Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da su zvaničnici RS posvećeni očuvanju ustavnog poretka i da je cinično tvrditi da ga ruše. U izjavi za Srnu, Dodik je naglasio da se ne bave ratom, već političkim procesima, i da ne ugrožavaju mir.
Dodik je istakao da su zvaničnici Republike Srpske navikli na stalne pritiske, koji dolaze i od stranaca, kao i od muslimanskih lidera iz Sarajeva. Prema njegovim rečima, nova metoda pritiska podrazumeva donošenje odluka od strane stranaca koje, ako se ne poštuju, mogu dovesti do odgovornosti. On smatra da je time zapravo došlo do kršenja Ustava, ali da pravosudni sistem to ne prepoznaje kao problem.
Jedno od ključnih pitanja koje je Dodik izneo jeste zabrana njegovog političkog delovanja. On smatra da se najvažniji autoriteti iz Republike Srpske mogu suočiti sa sudskim progonima, uz pomoć stranih faktora. Dodik je takođe kritikovao Kristijana Šmita, visokog predstavnika u BiH, govoreći da je on svojim odlukama pokušao da završi „neke nezavršene poslove“ u zemlji.
U nastavku, Dodik je naglasio da je potrebna normalizacija situacije u Republici Srpskoj, ukazujući na to da bi postojanje suda i tužilaštva na nivou BiH moglo biti prihvatljivo, ali da trenutna situacija ne može da se održi. On je istakao da su institucije Republike Srpske prikupile informacije o nedavnom napadu na predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Srebrenici, ali da pravosudni organi na nivou BiH nisu preduzeli nikakve korake povodom toga.
Dodik je dodatno naglasio da se, kada se pobunite protiv ovakvog stanja, često proglašavate secesionistom. On je ukazao na to da pritisci na Republiku Srpsku postaju sve jači, posebno zbog trenutnog vakuuma u američkoj administraciji kada je reč o imenovanju novog ambasadora.
U svom izlaganju, Dodik je takođe optužio političko Sarajevo da je odgovorno za trenutnu situaciju, ističući da je snažna Srbija, koju je izgradio Aleksandar Vučić, dodatno doprinela problemima. On je naveo da su pojedini politički lideri, poput Rame Isaka i Zukana Heleza, bez pravog političkog kapaciteta, dok je Elmedin Konaković optužen za zloupotrebu funkcije ministra spoljnih poslova.
Dodik je kritikovao i ignorisanje odluka Interpola od strane političkog Sarajeva, koje se tiče odbacivanja zahteva vanustavnog Suda BiH za raspisivanje međunarodne poternice za zvaničnicima RS. On je istakao da su u Sarajevu navikli da im se sve što kažu poštuje, dodajući da su motivi političkog Sarajeva utemeljeni u „Islamskoj deklaraciji“ Alije Izetbegovića.
Kako se situacija u Bosni i Hercegovini razvija, Dodikova retorika ukazuje na sve jače tenzije između Republike Srpske i Federacije BiH, kao i na kompleksne odnose sa međunarodnom zajednicom. Ova situacija može imati dalekosežne posledice po stabilnost regiona, dok se politički akteri bore za prevlast i legitimitet. U ovom kontekstu, važno je pratiti dalje korake i odluke koje će oblikovati budućnost BiH i odnose unutar nje.
