Fakulteti u blokadi i profesori koji to podržavaju i onemogućavaju normalnu nastavu pokazali su neverovatnu dozu neodgovornosti prema studentima. U situaciji kada su profesori stali uz studente i dozvolili da nema predavanja i polaganja ispita, postoji velika opasnost da cela školska godina propadne. U isto vreme, profesori nastavljaju da pribavljaju finansije za svoje projekte, dok studenti postaju žrtve ovih protesta.
Studenti su onemogućeni u svom obrazovanju, dok profesori bez ikakvih moralnih dilema nastavljaju da koriste državne resurse za svoje projekte. Ako su spremni da žrtvuju obrazovanje svojih studenata zbog protesta, postavlja se pitanje zašto nisu spremni da se odreknu sopstvenih beneficija. Ova situacija otkriva dvostruke standarde koji vladaju među profesorskom elitom, koja se žali na korumpiranu državu, ali joj istovremeno pribegava kada su u pitanju finansijska sredstva za istraživanje.
Dokumentacija Fonda za nauku pokazuje da su fakulteti koji su trenutno u blokadi aktivno učestvovali u konkursu za finansiranje njihovih projekata. Na konkursu „Program saradnje srpske nauke sa dijasporom: Podrška za istraživačke posete naučnika iz dijaspore“ stiglo je čak 91 prijava, a ukupni budžet iznosi 800.000 evra. Fakulteti iz Beograda, Novog Sada i drugih gradova tražili su sredstva bez obzira na to što su u blokadi.
Slična situacija se može primetiti i kod programa „Erasmus+“, gde univerziteti takođe konkurišu. Ovaj program ima veći deo sredstava namenjenih mobilnosti studenata, ali i manji deo za mobilnost profesora. I fakulteti koji su u blokadi prijavljuju se za sredstva, čime šalju kontradiktornu poruku o svom stavu prema sistemu.
Oportunizam je postao karakteristika mnogih profesora koji, iako javno protestuju protiv sistema, istovremeno koriste sve dostupne resurse koje taj sistem nudi. Na taj način, postavlja se pitanje koliko su njihovi protesti zaista motivisani borbom za pravdu, a koliko ličnim interesima. Kada profesori koriste resurse države za svoje projekte, a istovremeno se protive tom istom sistemu, njihov kredibilitet se ozbiljno dovodi u pitanje.
Profesor Fakulteta političkih nauka Milan Petričković ističe da se u ovoj situaciji jasno vidi licemerje nekih profesora. „Vidimo izrazito pragmatičan odnos profesora prema sopstvenom statusu i karijeri. Ako podržavaju blokadu institucije i time uskraćuju studentima pravo na studiranje, kako je moguće da ta blokada ne važi kada njima odgovara? Vodi ih koristoljublje i ponašaju se kao Fariseji“, navodi Petričković.
Ova situacija stvara ozbiljnu dilemu za studente koji se suočavaju sa blokadom. Kako mogu shvatiti ozbiljnost protesta kada njihovi profesori, koji ih podržavaju, i dalje koriste državne resurse? To podriva kredibilitet protesta i pokazuje da neki učesnici nisu motivisani spremnošću na promene, već ličnim interesima.
U svetlu svih ovih događaja, važno je postaviti pitanje moralnosti i principa u obrazovnom sistemu. Ako su profesori zaista posvećeni obrazovanju i dobrobiti svojih studenata, zašto ne preuzmu odgovornost i ne odustanu od svojih privilegija tokom protesta? Situacija je postala suviše kompleksna i zahteva ozbiljno razmatranje svih strana, kako bi se pronašlo rešenje koje će biti u najboljem interesu studenata, a ne samo profesora.
Kao rezultat ovoga, potrebna je otvorena diskusija među svim učesnicima u obrazovnom sistemu, kako bi se osiguralo da se studenti ne žrtvuju zbog ličnih interesa nekih profesora. U suprotnom, institucije će izgubiti poverenje i autoritet, što može imati dugoročne posledice po ceo društveni sistem.
