Radna profesorka ruske književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu, Kornelija Ičin, nedavno je dobila prestižnu rusku nagradu „Andrej Beli“ za izuzetne zasluge u dijalogu kultura. Ova nagrada dolazi kao rezultat višedecenijskog istraživanja ruske književnosti, tokom kojeg je Ičin objavila devet monografija i stotine studija i prevoda. U emisiji „Hajde da razgovaramo“, profesorka Ičin je govorila o svom radu, značaju ovog priznanja, kao i o piscima koji su joj važni kao istraživaču i čitaocu.
Kornelija Ičin je istakla da su njene decenije posvećenosti proučavanju ruske književnosti i njenom povezivanju sa drugim kulturama značajno doprinele razvoju akademske zajednice u Beogradu. „Beograd je postao jedan od centara za proučavanje ruske književnosti, gde su se okupljali istraživači iz Rusije, Evrope, Japana, Izraela i drugih zemalja“, rekla je ona. Ova izjava naglašava važnost Beograda kao mesta okupljanja i razmene ideja među različitim kulturama.
Prema njenim rečima, Beograd se izdvaja kao jedan od retkih gradova u kojem kultura vezana za Rusiju nije ograničena. To ga čini posebnom akademskom sredinom koja omogućava otvoren dijalog i razmenu znanja. „Ponosna sam što smo u Beogradu, čak i u vremenima ratnih sukoba, uspeli da organizujemo konferencije 2022. i 2023. godine, gde su učestvovali ne samo kolege iz Rusije i sveta, već i iz Ukrajine. To mi je posebno drago jer Beograd ostaje mesto ljubavi, pomirenja i naučnog razgovora o ruskoj književnosti i kulturi“, naglasila je Ičin.
Nagrada „Andrej Beli“ koju je osvojila Ičin, dodeljuje se pojedincima koji su ostvarili značajan doprinos razumevanju i dijalogu među kulturama, a njen rad je od posebnog značaja u trenutnim vremenima kada su kulturni i akademski dijalozi od suštinskog značaja. Ovo priznanje ne samo da je lično ostvarenje za Ičin, već i potvrda značaja njenog rada u širenju znanja o ruskoj književnosti i njene povezanosti s drugim kulturama.
Kompletan razgovor sa profesorkom Ičin može se pogledati u video prilogu na početku teksta. Ovaj intervju pruža dublji uvid u njen rad i misli o trenutnim izazovima i mogućnostima u proučavanju književnosti, kao i o važnosti kulturne razmene u globalnom kontekstu.
U svetlu savremenih događaja, Ičinov rad postaje sve relevantniji. U vreme kada su kulturni dijalozi često prekinuti sukobima i nesporazumima, njen trud da poveže različite kulture kroz literaturu predstavlja svetlu tačku i nadu za buduće generacije. Kroz svoje istraživačko delovanje, Ičin ne samo da doprinosi razumevanju ruske književnosti, već i promoviše vrednosti tolerancije i poštovanja među narodima.
Ičin ističe da su pisci kao što su Dostojevski, Tolstoj i Čehov uvek prisutni u njenom radu, i da se često vraća njihovim delima kako bi pronašla inspiraciju i nove perspektive. Ovi klasici su, prema njenim rečima, univerzalni i njihova dela su još uvek veoma relevantna za današnje društvo.
U zaključku, Kornelija Ičin predstavlja primer posvećenosti i strasti prema književnosti, i njen doprinos ne samo ruskoj književnosti, već i širem kulturnom dijalogu, ostavlja snažan utisak. Njena nagrada „Andrej Beli“ je priznanje ne samo za njen rad, već i za značaj koji Beograd ima kao centar kulture i naučnog dijaloga.
