Najnovija projekcija Narodne banke Srbije ukazuje na to da će inflacija u naredne dve godine ostati unutar postavljenih ciljeva. Dominantni faktor koji je doprineo inflaciji su cene usluga, dok su u februaru povećane akcize na gorivo, alkohol, kafu, duvan i prirodni gas, što može dodatno uticati na kupovnu moć građana. O ovoj temi su u emisiji „Tema jutra“ razgovarali ekonomista Mihajlo Rabrenović i ekonomska novinarka Radojka Nikolić.
Nikolić je ukazala na to da inflacija u Srbiji trenutno iznosi 4,6 procenata, što je duplo više od inflacije u Evropskoj uniji koja se kreće oko 2%. Prema njenim rečima, inflacija bi tokom ove godine trebala da ostane u granicama od 3 do 5,5 procenata, uz očekivanje da će se do kraja godine smanjiti na oko 4%. Očekuje se da će tokom prvog tromesečja inflacija biti nešto viša, ali da će sa dolaskom nove poljoprivredne sezone i povoljnim vremenskim uslovima doći do smanjenja cena.
Međutim, Nikolić naglašava da postoje neizvesnosti u vezi sa poljoprivrednom proizvodnjom, koja može značajno uticati na inflaciju. Istaknula je da, ukoliko inflacija ostane na nivou od 4%, to znači da će građani i dalje živeti sa sličnim troškovima kao i prethodne godine. „Naša inflacija će biti duplo veća nego što je inflacija u Evropskoj uniji“, rekla je Nikolić, ukazujući na to da je inflacija u zemljama EU, kao što su Italija, Švedska i Finska, dosta niža.
Ekonomista Mihajlo Rabrenović pohvalio je mere Narodne banke Srbije koje su doprinosile stabilnosti ekonomskih prilika u zemlji poslednjih godina. On je istakao kako je prethodna decenija bila obeležena velikim padom vrednosti dinara, što je imalo negativan uticaj na ekonomiju i životni standard građana. Rabrenović je dodao da je važno da rast plata i penzija bude veći od rasta inflacije kako bi se očuvala kupovna moć građana.
On smatra da se trenutna inflacija polako vraća u povoljnije okvire, ali i da je ekonomija osetljiva na mnoge faktore, uključujući geopolitičke okolnosti i globalne krize. „Ekonomija je vrlo delikatna i mora se neprekidno negovati“, istakao je Rabrenović, naglašavajući kako negativni globalni trendovi, poput prethodnog pandemijskog talasa i trenutnih ratnih dešavanja u Evropi, imaju direktan uticaj na cene energenata i proizvodnje.
Iako su mere koje su preduzete od strane Narodne banke doprinosile stabilizaciji, Rabrenović je ukazao na to da ne postoje gotovi recepti za rešavanje problema inflacije i ekonomskih izazova. Tokom razgovora, oboje su se složili da su blago povećanje cena i inflacija prisutni, ali da bi rast plata i penzija mogao pomoći građanima da se prilagode novim okolnostima.
U zaključku, stručnjaci se slažu da je inflacija u Srbiji i dalje veća u poređenju sa inflacijom u Evropskoj uniji i da se građani suočavaju sa izazovima u očuvanju kupovne moći. Iako su mere koje preduzima Narodna banka Srbije pozitivne, ovi ekonomski stručnjaci naglašavaju potrebu za stalnim praćenjem i prilagođavanjem ekonomskih politika u skladu sa globalnim i lokalnim izazovima. U narednim mesecima, pažnja će biti usmerena na poljoprivrednu sezonu i njen uticaj na inflaciju, kao i na moguće promene u ekonomskoj situaciji.
