Tim astrofizičara smatra da bi pronalazak određenih hemijskih jedinjenja na džinovskoj planeti K2-18 b, koja se nalazi 124 svetlosne godine od Zemlje, mogao da predstavlja „prelomnu tačku“ u potrazi za životom izvan našeg doma. Ova planeta, koja se nalazi u sazvežđu Lava, otkrivena je uz pomoć svemirskog teleskopa „Džejms Veb“, a posmatranja su otkrila hemijske tragove dva jedinjenja koja na Zemlji postoje samo kao produkti živih bića — dimetil-sulfida (DMS) i dimetil-disulfida (DMDS).
Iako prisustvo ovih jedinjenja ne predstavlja nepobitan dokaz postojanja vanzemaljskog života, astronomi veruju da bi moglo značajno da nas približi odgovoru na pitanje da li smo sami u svemiru. Profesor Niku Madusudhan sa Univerziteta u Kembridžu, koji je predvodio istraživanje, izjavio je da je ovo „najjači trag do sada koji ukazuje na biološku aktivnost van Sunčevog sistema“. On dodaje da je važno da budu oprezni i da se osiguraju da je signal stvaran i da tačno razumeju njegovo značenje.
Planeta K2-18 b je skoro devet puta masivnija od Zemlje i kruži unutar nastanjive zone svoje zvezde, hladnog crvenog patuljka. Kada je 2019. godine teleskop Habl otkrio vodenu paru u njenoj atmosferi, naučnici su je proglasili „najnaseljivijim poznatim svetom“ van Sunčevog sistema. Kasnija posmatranja su pokazala da je taj, navodni trag vode, zapravo metan, ali je tim iz Kembridža tvrdio da profil planete odgovara uslovima pogodne planete, prekrivene dubokim okeanom.
Posmatranja su otkrila da su talasne dužine koje apsorbuju DMS i DMDS iznenada smanjene kada je K2-18 b prošla ispred svog crvenog patuljka. Madusudhan je istakao da je signal bio jasan i snažan, te da je ovo prvi put da su naučnici uspeli da detektuju ove molekule na nastanjivim planetama. Rezultati istraživanja, objavljeni u časopisu „The Astrophysical Journal Letters“, ukazuju na koncentracije DMS-a i DMDS-a koje su čak hiljadama puta veće nego na Zemlji.
Ipak, skeptici upozoravaju na ozbiljna pitanja, kao što su uslovi na K2-18 b i da li su DMS i DMDS pouzdan biološki potpis. Dok tim iz Kembridža zastupa teoriju o okeanskoj planeti, neki naučnici smatraju da podaci više odgovaraju gasovitom džinu ili planeti sa okeanima od magme. Pitanje je i da li su molekuli DMS-a mogli da stignu na planetu putem kometa ili da su nastali u hidrotermalnim izvorima, vulkanima ili munjama.
Dr Nora Hani, hemičarka sa Instituta za fiziku Univerziteta u Bernu, napominje da bi trebalo isključiti sve druge mogućnosti pre nego što se tvrdi da je u pitanju život. Neki stručnjaci smatraju da posmatranje atmosfere planeta možda nikada neće dati konačan dokaz za postojanje života. Dr Karolin Morli, astrofizičarka sa Univerziteta u Teksasu, napominje da bi tehno-signali, poput poruka napredne civilizacije, mogli biti uverljiviji dokazi, iako su šanse za njihovo pronalaženje minimalne.
Dr Džo Barstou, planetolog sa Otvorenog univerziteta, smatra da je otkriće važno, ali naglašava da skeptičnost prema svakom dokazu koji se odnosi na život mora ostati visoka. On ističe da je prag dokaza za tako duboko i važno otkriće izuzetno visok i da trenutni rad ne prelazi taj prag.
Na udaljenosti od 120 svetlosnih godina, trenutno nema izgleda da se ova debata razreši neposrednim posmatranjem, ali profesor Madusudhan naglašava da to nikada nije bila prepreka za otkriće crnih rupa i drugih kosmičkih fenomena. U astronomiji, pitanje nikada nije da li možemo otići na neku planetu, već da li su zakoni biologije univerzalni.
