Delegacija Evropske unije u Srbiji je danas objavila da je prema najnovijem izveštaju Evropskog stanja klime, 2024. godina bila najtoplija godina u Evropi. U izveštaju se takođe naglašava da je Evropa bila najbrže zagrevajući kontinent u prošloj godini, a ekstremni vremenski uslovi predstavljaju sve veći rizik za urbane oblasti širom kontinenta.
Kako navodi Delegacija EU, izveštaj jasno ilustruje uticaj klimatskih promena u Evropi i Arktiku. Tokom 2024. godine, Evropa se suočila sa izraženim klimatskim razlikama: dok su istočni delovi kontinenta bili pogođeni ekstremnim vrućinama i sušom, zapadni delovi su beležili izuzetno tople i vlažne uslove.
Jedna od najzabrinjavajućih informacija iz izveštaja jeste da je Evropa doživela najrasprostranjenije poplave od 2013. godine, što dodatno naglašava potrebu za hitnim akcijama. Izveštaj, koji su pripremili Copernicus Climate Change Service Evropske unije i Svetska meteorološka organizacija, sadrži detaljne podatke o klimatskim uslovima tokom prošle godine.
Ključni nalazi iz izveštaja uključuju rekordno visoke temperature površine mora u Evropi i Mediteranu, kao i najveće godišnje gubitke mase glečera u Skandinaviji i Svalbardu. Zapadna Evropa je zabeležila jednu od deset najkišovitijih godina u svojoj istoriji, dok je Jugoistočna Evropa imala manje padavina od proseka i zabeležila najsušnije leto u poslednjih 12 godina. Takođe, u Evropi je zabeležen rekordni broj ekstremno toplih dana i tropskih noći, dok se površina sa temperaturama ispod nule konstantno smanjuje.
Ipak, izveštaj donosi i pozitivne pomake. Evropski gradovi postaju otporniji na klimatske promene, a u 2024. godini rekordnih 45% električne energije proizvedeno je iz obnovljivih izvora. Ipak, EU upozorava da ekstremni vremenski uslovi predstavljaju sve veći rizik za urbane oblasti, što zahteva hitne mere za poboljšanje otpornosti, posebno kada je reč o rizicima od poplava.
„Hitne mere su ključne za ublažavanje očekivanih šteta u gradovima, koje bi do 2100. godine mogle biti i do deset puta gore. Smanjenje uticaja klimatskih promena u Evropi biće prioritet EU u narednih pet godina“, navodi se u saopštenju Delegacije EU.
U cilju jačanja otpornosti zajednica, planira se razvoj evropskog mehanizma civilne zaštite i sprovođenje evropskog plana prilagođavanja klimatskim promenama. Ove aktivnosti imaju za cilj podršku zemljama članicama EU u suočavanju sa izazovima koje donose klimatske promene.
Izveštaj o klimatskim promenama ukazuje na urgentnu potrebu za kolektivnim delovanjem kako bi se ublažili efekti klimatskih promena, posebno u urbanim sredinama koje su najviše pogođene. Sa porastom temperature i učestalijim ekstremnim vremenskim uslovima, gradovi moraju investirati u infrastrukturu koja će im pomoći da se prilagode novim klimatskim uslovima.
Evropska unija se obavezala da će raditi na smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte i promovisati korišćenje obnovljivih izvora energije. U tom smislu, izveštaj naglašava da je važno nastaviti sa politikama koje podstiču održivost i otpornost na klimatske promene.
U zaključku, izveštaj Evropskog stanja klime za 2024. godinu služi kao upozorenje i poziv na akciju. Klimatske promene nisu više daleka pretnja, već realnost s kojom se Evropa i svet suočavaju svakodnevno. Potrebno je da se preduzmu konkretne akcije kako bi se zaštitili građani i očuvala priroda za buduće generacije.
