Lider najveće opozicione turske Republikanske narodne partije (CHP), Ozgur Ozel, najavio je da će stranka nastaviti proteste zbog hapšenja gradonačelnika Istanbula, Ekrema Imamoglua. Ozel je istakao da će ubuduće svaka demonstracija biti održana u novom okrugu, kao i u svakoj provinciji Turske, čime se želi osigurati da glas podrške za Imamoglua bude čujen širom zemlje.
Protesti u Istanbulu, koji traju više od nedelju dana, premešteni su na periferiju grada. Ova odluka je doneta kako bi turisti u centru mogli nesmetano da se kreću i uživaju u svom boravku. Izveštaj Udruženja turoperatora Rusije (ATOR) potvrdio je da su protesti bili održani u rezidencijalnoj četvrti Maltepe, gde skoro da nema turista. Turisti u centralnim delovima grada nisu primetili aktivisme, a saobraćaj je bio normalan.
Podrška uhapšenom gradonačelniku nastavlja se uprkos zabrani vlasti za bilo kakve skupove i demonstracije. Policija je reagovala na proteste koristeći suzavac, vodene topove i biber sprejeve, dok su demonstranti uzvraćali gađajući policajce bakljama i raznim predmetima. Ovakva situacija ukazuje na eskalaciju tenzija između vlasti i opozicije u Turskoj.
U sredu je opozicionar Nuri Aslan izabran za vršioca dužnosti gradonačelnika Istanbula, što dodatno komplikuje situaciju. Očekuje se da će Aslan preuzeti vođenje grada u vreme kada su tenzije na visokom nivou.
Prema izjavama ministra unutrašnjih poslova Turske, Ali Jerlikaje, više od 2.000 ljudi privedeno je tokom ilegalnih protesta širom zemlje, a 260 osoba je uhapšeno. Ove brojke oslikavaju ozbiljnost situacije i otpor građana prema vladinim potezima.
Ekrem Imamoglu, gradonačelnik Istanbula i jedan od najistaknutijih kritičara predsednika Erdogana, uhapšen je 19. marta. Njegovo hapšenje došlo je u trenutku kada je bio pod istragom zbog navodnih korupcijskih dela, a samo nekoliko dana pre nego što je trebalo da preda svoju zvaničnu kandidaturu za predsedničke izbore, koji su zakazani za 2027. godinu.
Ove političke turbulencije u Turskoj dodatno su pojačale nesigurnost među građanima, a opozicija je pozvala na jedinstvo protiv vladinih represivnih mera. Protesti, uprkos zabrani, ukazuju na snažan sentiment među građanima koji se protive trenutnom režimu i traže pravdu.
Ove demonstracije i hapšenja su samo deo šireg konteksta političkih previranja u Turskoj, gde opozicija pokušava da se organizuje i mobilizuje građane u borbi protiv vlasti koja se često optužuje za autoritarne tendencije. Mnogi analitičari smatraju da će dalji razvoj događaja zavisiti od reakcije građana i sposobnosti opozicije da se ujedini oko zajedničkog cilja.
U ovom trenutku, situacija u Istanbulu i širom Turske ostaje napeta. Građani su svesni da je svaka demonstracija rizik, ali su na neki način odlučni da se bore za svoje pravo na slobodu izražavanja.
Pitanje koje se postavlja jeste kako će vlast reagovati na nastavak protesta i da li će biti spremna na dijalog, ili će nastaviti s represijom. U svakom slučaju, trenutna politička kriza u Turskoj bi mogla imati dugoročne posledice po stabilnost zemlje i njen međunarodni ugled. Turska se suočava s izazovima koji nisu samo unutrašnji, već i međunarodni, a očigledna podela između vlasti i opozicije postaje sve izraženija.
