Predviđanje bolesti može se uporediti sa prognozom vremena; ne možemo precizno predvideti svaki detalj izbijanja određenih bolesti, ali često možemo identifikovati trenutke kada se te pretnje pojavljuju i pripremiti se za njih. Virusi kao što je H5N1, koji uzrokuju ptičji grip, predstavljaju značajnu pretnju po globalno zdravlje. Iako su ljudske infekcije H5N1 retke, od 2003. godine zabeleženo je više od 900 slučajeva, od kojih je skoro 50% bilo fatalno. Ovo predstavlja stopu smrtnosti koja je 20 puta viša od one tokom pandemije gripa 1918. godine. Ako se H5N1 pridruži uobičajenim ljudskim virusima, posledice bi mogle biti katastrofalne.
Naučnici su analizirali kako su ljudska ponašanja oblikovala evoluciju infekcija tokom istorije, počevši od neolitskog doba. H5N1 pokazuje obrazac postepene invazije sa životinjskih na ljudske populacije, a periodi između tih evolucionih koraka predstavljaju prilike za usporavanje ovog procesa i potencijalno sprečavanje globalne krize.
Kada virus gripa postane adaptiran na određenu životinjsku vrstu, može razviti sposobnost da inficira i nove vrste, uključujući ljude. Ovaj proces širenja zahteva odgovarajući skup molekularnih „ključeva“ koji odgovaraju „bravama“ domaćina kako bi virus mogao da prodre u ćelije. Različite vrste imaju različite molekularne strukture, što otežava virusima da se uspešno prenose između njih. Na primer, ključevi koje virus koristi za kokoške možda neće raditi za ljude. Zbog ovih evolutivnih izazova, često se dešava da se patogeni zaglave u procesu širenja.
Iako su zabeleženi sporadični slučajevi H5N1 među ljudima, većina infekcija se dešava kod radnika u živinarstvu i mlekarstvu. Ove infekcije su često izolovane i predstavljaju signale opasnosti. Postoji zabrinutost da bi se širenje sa čoveka na čoveka moglo desiti, ali nije jasno koliko vremena ili koraka je potrebno da bi se to ostvarilo.
Virusi gripa se brzo evoluiraju, često zbog mogućnosti mešanja genetskog materijala između različitih varijanti koje inficiraju istog domaćina. H5N1 je inficirao više od 450 vrsta životinja, što povećava rizik od mogućih epidemija kod ljudi. Sporadične infekcije mogu preći u veće epidemije ako se ne preduzmu odgovarajuće mere.
Dobra vest je da ljudi mogu preduzeti korake kako bi usporili evoluciju H5N1 i smanjili letalnost ptičjeg gripa. Na individualnom nivou, vakcinacija protiv sezonskih virusa gripa može smanjiti šanse za mešanje sa ptičjim varijantama. Na kolektivnom nivou, društva mogu raditi na poboljšanju ishrane i sanitarnih uslova, što može povećati otpornost na nove infekcije.
Istorija pokazuje da ljudska ponašanja oblikuju evolucione putanje bolesti. Stoga, ako se preduzmu odgovarajuće mere, ljudi mogu preoblikovati te putanje nabolje. U globalizovanom svetu, problemi sa zdravljem u jednom društvu mogu se proširiti na druga društva. Zbog toga je važno da se svi angažujemo u sprečavanju širenja bolesti i da radimo na unapređenju javnog zdravlja.
Kroz istoriju, ljudske aktivnosti su oblikovale evoluciju zaraznih bolesti, a sada imamo priliku da utičemo na budućnost. Ulaganjem u zdravlje i prevenciju, možemo se pripremiti za potencijalne pretnje i smanjiti rizik od pandemija. U ovoj borbi, kolektivna svest i akcija igraju ključnu ulogu.
