Predsednik Rusije Vladimir Putin primio je danas u Kremlju predsednika Republike Srpske Milorada Dodika. Ovaj susret je potvrdio pres-sekretar ruskog predsednika Dmitrij Peskov. Dodik je u Moskvu stigao prethodne večeri i tom prilikom je obišao Grob Neznanog junaka, što je značajan simbol poštovanja prema sovjetskim vojnicima koji su se borili protiv nacizma u Drugom svetskom ratu.
Dodik je na društvenim mrežama podelio snimak sa svog boravka u blizini zidina Kremlja, gde je istakao da svaku posetu ruskoj prestonici započinje posetom Grobu Neznanog junaka. Ovim gestom izrazio je svoju zahvalnost i poštovanje prema onima koji su dali živote za slobodu Evrope od nacističke okupacije. Takođe, prema izjavama ruskih medija, Dodik je izrazio nameru da ponovo poseti Moskvu 9. maja, kada će se obeležiti 80. godišnjica pobede nad fašizmom.
Ovaj susret se odvija u kontekstu složenih političkih okolnosti u Bosni i Hercegovini. Naime, Sud Bosne i Hercegovine osudio je Dodika 26. februara na godinu dana zatvora i šest godina zabrane obavljanja javnih funkcija zbog ignorisanja odluka visokog predstavnika za BiH, Kristijana Šmita. Ova presuda dodatno komplikuje Dodikovu političku poziciju, ali i ukazuje na rastuće tenzije unutar zemlje.
Dodik, koji je poznat po svojim pro-ruskim stavovima, često se oslanja na podršku Moskve u svojim političkim akcijama. Njegova bliska saradnja s Putinom može se posmatrati kao strateški potez u cilju jačanja pozicije Republike Srpske unutar BiH, ali i u odnosima sa međunarodnom zajednicom. Uporedo sa ovim susretom, Dodik često ističe značaj ruskog uticaja u regionu, posebno u svetlu trenutnih geopolitičkih previranja.
S obzirom na to da se u Bosni i Hercegovini već duže vreme odvijaju političke borbe koje se tiču etničkih identiteta i autonomije entiteta, poseta Dodika Moskvi i njegovo zbližavanje s Rusijom mogu imati dalekosežne posledice. Kritičari smatraju da ovakvi potezi mogu dodatno podeliti društvo i otežati već krhku političku stabilnost.
Dodik je poznat po svojim kontroverznim izjavama i potezima, a njegova politika često izaziva reakcije ne samo u BiH, već i na međunarodnoj sceni. Njegova poseta Moskvi može se protumačiti kao pokušaj da se osnaži podrška unutar entiteta Republike Srpske, ali i kao signal drugim akterima da se ne boji preuzeti rizike u političkoj areni.
U kontekstu sve većih pritisaka sa Zapada, Dodikova politika bliskosti s Rusijom može se posmatrati kao način da se osigura određena vrsta zaštite i podrške. Međutim, ovo može dovesti do dodatnog pogoršanja odnosa sa Bosnom i Hercegovinom kao celinom, ali i sa zemljama članicama EU koje su skeptične prema dodikovim potezima.
Nakon sastanka s Putinom, ostaje nejasno kakve konkretne dogovore su postigli, ali se može očekivati da će njihov odnos nastaviti da se razvija, uzimajući u obzir aktuelne političke okolnosti. U međuvremenu, Dodik će se suočiti s izazovima koje mu donosi presuda Suda BiH, a njegovo buduće delovanje biće predmet pažnje kako domaćih, tako i međunarodnih analitičara.
U svetlu svih ovih događaja, jasno je da će odnosi između Republike Srpske i Rusije ostati ključna tema u predstojećim mesecima, dok se politička situacija u Bosni i Hercegovini nastavlja razvijati. Dodikovo zbližavanje s Moskvom može imati značajne posledice po unutrašnju politiku BiH, ali i po odnose u regionu.
