Ruski predsednik Vladimir Putin se „poigrava“ kako bi dobio na vremenu i prevazišao teškoće na bojnom polju, dok je Ukrajina spremna za mir, izjavio je Manfred Veber, predsednik Evropske narodne partije (EPP) u Evropskom parlamentu. U intervjuu za Euronews, Veber je naglasio da Putin „nema interesa da zaustavi rat“, dodajući da je administracija bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa sada shvatila „stvarnost“ Putinovog plana da „osvoji i okupira Ukrajinu“.
Veber je istakao da Putin nije spreman za pravi mirovni proces, što se dodatno ogleda u njegovom odbijanju Trampovog predloga o sveobuhvatnom prekidu vatre, koji je podržao ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski. Umesto toga, Rusija je pristala na delimični prekid vatre, koji se odnosi na 30-dnevnu obostranu obustavu napada na energetsku infrastrukturu, što nije u skladu s Trampovim ambicijama.
Zelenski je, u sredu, razgovarao sa Trampom i pristao na delimično primirje, ali je Evropa ostala po strani u ovom procesu. Dva diplomatska izvora su izjavila da se o eventualnom imenovanju izaslanika za buduće mirovne pregovore neće razgovarati na predstojećem samitu lidera EU u Briselu. Veber je naglasio da „Evropa i Ukrajina moraju biti na stolu“ i da Amerika mora shvatiti da neće biti sporazuma bez Ukrajine. On je dodao da lideri EU moraju ubrzati procese kako bi pokazali da Evropa može da ispuni svoj zadatak.
Na dnevnom redu samita su i planovi za ponovno naoružavanje Evrope, kako bi se obezbedila vojna moć kontinenta u slučaju agresije. Izvršna vlast EU predstavila je predlog o oslobađanju sredstava za ovo, uključujući i predlog predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen da se olabave fiskalna pravila EU i oslobodi 150 milijardi evra za ponovno naoružavanje. Veber je istakao da povećanje vojne potrošnje neće opteretiti poreske obveznike, ali da bi EU mogla „uštedeti mnogo novca“ kroz zajedničku nabavku oružja.
Veber je istakao potrebu za vojnim projektima koji bi doprineli boljoj zaštiti Evrope, poput sajber odbrane i sistema protivraketne odbrane. On je predložio da se takvi sistemi razvijaju na poljsko-beloruskoj granici, kako bi se obezbedila bolja zaštita celog kontinenta.
Takođe, očekuje se da će Veber, koji dolazi iz bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU), bez opozicije kandidovati za još jedan trogodišnji mandat na mestu predsednika EPP na godišnjem kongresu u Valensiji u aprilu. On je konsolidovao vlast kao šef panevropske stranke i njene evropske parlamentarne grupe, koja je najbrojnija i najmoćnija u Evropskom parlamentu.
Kada je reč o podršci unutar stranke, Veber je rekao da „u politici nikad ne znaš“, ali do sada nema konkurenciju. On je naglasio da je EPP trenutno najjača partija u Evropi i izrazio samopouzdanje u uspeh svoje kandidature.
U svetlu trenutne situacije, Veberova izjava o potrebi za jedinstvom Evrope i Ukrajine, kao i jačanju vojne moći, ukazuje na ozbiljnost trenutnih izazova sa kojima se suočava Evropska unija. Dok se politički lideri okupljaju da razgovaraju o budućnosti, jasno je da će mir u regionu zavisiti od sposobnosti evropskih zemalja da se ujedine i reaguju na pretnje. Veberov poziv na zajedničku akciju i efikasnije vojne strategije može biti ključni korak ka osiguravanju stabilnosti i bezbednosti u Evropi.
