Situacija u Moldaviji: Potencijalno novo žarište u Evropi
Od početka rata u Ukrajini 24. februara 2022. godine, Moldavija je postala glavna tema kao potencijalno novo žarište u Evropi. Zamrznuti sukob u Pridnjestrovlju, prisustvo ruskih vojnika na teritoriji Moldavije, kao i ruski uticaj na političku scenu ove bivše sovjetske republike sve više zabrinjavaju analitičare koji iznose pesimističke prognoze za ovu zemlju.
Istoričar i bivši ministar sporta Oktavijan Ciku izjavio je u intervjuu za Euronews Srbija da ne isključuje mogućnost ruske invazije na Moldaviju, ali da je, po njegovom mišljenju, Moskvi više stalo do političke kontrole nego ratovanja na tom teritoriju.
Prema Ciku, trenutna politička situacija u Moldaviji pokazuje da Putinove stranke imaju veliku podršku u ovoj državi, te je istaknuo da je Putinu potrebno da dokaže da Moldavci ne žele biti deo Evropske unije, već da žele biti bliski Rusiji. On navodi da postoji nekoliko političkih stranaka u Moldaviji koje su podržane od strane Kremlja, kao što su socijalistička stranka, komunistička stranka, partija oligarha Šora i stranka gradonačelnika Kišinjeva koja je proevropska, ali zapravo ima proruske korene.
U međuvremenu, bezbednost Moldavije je ponovo dovedena u pitanje krajem februara kada je održan kongres narodnih poslanika Samoproglašene moldavske republike Pridnjestrovlje u Tiraspolju. Umesto traženja pripajanja Rusiji, poslanici su zatražili diplomatsku zaštitu od Rusije optužujući vlasti u Kišinjevu za pritisak na lokalno stanovništvo. Sa sukobom u Ukrajini i ratom u susednoj državi, Ciku predviđa tri moguća scenarija za budućnost Moldavije.
On ističe da dugotrajni status kvo sa zamrznutim sukobom u Ukrajini verovatno ostaje, ali da bi Moldaviji bilo poželjno da Ukrajina pobedi u ratu kako bi Rusija bila poražena. Takođe, pominje mogućnost teritorijalne razmene između Rusije i Rumunije kao loš scenarij za Moldaviju.
U svetlu ratnih dešavanja u Ukrajini, u Moldaviji se sve više razmatra status vojne neutralnosti zemlje, definisan Ustavom iz 1994. godine. Ciku tvrdi da je vojna neutralnost u stvari nametnuta od strane Rusije kako bi sprečila Moldaviju da se približi EU, NATO i Rumuniji, koju većina moldavskih Rumuna smatra svojom matičnom državom.
Kako bi se rešio teritorijalni spor oko Pridnjestrovlja i nastavile evrointegracije Moldavije, predloženi su različiti modeli, od amputacije Pridnjestrovlja do integracije po kiparskom modelu. Ciku ističe da ankete pokazuju da većina stanovnika Moldavije za sada nije zainteresovana za pitanje Pridnjestrovlja i da bi radije da se zemlja integrira u EU.
Konačno, Ciku ističe da je Moldavija jedina država koja ima legitimno pravo na Pridnjestrovlje i da je ključno da se ta oblast reintegriše, demilitarizuje i derusifikuje putem meke politike reintegracije koja već godinama traje. On s pravom upozorava na ozbiljne posledice koje bi mogla imati dalja ruska ekspanzija u regionu, te poziva na razumevanje situacije i podršku Moldaviji u rešavanju ovog kompleksnog geopolitičkog problema.
