Malim promenama svakodnevnih navika u pripremi i čuvanju hrane, svakome od nas je moguće doprineti ličnom budžetu i ukupnoj održivosti. Ovaj zaključak proizašao je iz radionice „Razbijanje mitova o hrani“, koju su organizovali projekat EU4Green i Evropska kuća Novi Sad u Francuskom institutu u ovom gradu.
Na radionici su učesnici diskutovali o uobičajenim zabludama i greškama koje dovode do bacanja hrane. Prekomerna kupovina i neadekvatno čuvanje su samo neki od faktora koji doprinose ovom problemu. Posetioci su saznali o malim koracima koje pojedinci mogu preduzeti kako bi se oslobodili loših navika i smanjili bacanje hrane, a pritom uštedeli i zaštitili životnu sredinu.
Karina Broneder, stručnjak za cirkularnu ekonomiju iz Agencije za životnu sredinu Austrije, koja je učestvovala putem video poziva, naglasila je da je bacanje hrane globalni problem sa dalekosežnim posledicama. Ona je istakla da se na globalnom nivou baci jedna trećina proizvedene hrane, što doprinosi gladi, ekonomskim gubicima i degradaciji životne sredine. Prema njenim rečima, prevencija bacanja hrane je ključni deo cirkularne ekonomije, s obzirom na to da je bačena hrana odgovorna za oko 10% ukupne emisije gasova sa efektom staklene bašte.
Tokom interaktivnog dijaloga, stručnjaci su posetiocima ponudili praktična rešenja za smanjenje otpada od hrane. Branka Ilakovac, stručnjak za prevenciju otpada od hrane i koordinatorka komunikacija na projektu EU4Green, naglasila je da je u svetu ograničenih resursa i brzo rastuće populacije nedopustivo bacati hranu. Ona je ukazala na to da proizvodnja hrane vrši ogroman pritisak na životnu sredinu, trošeći tlo, pitku vodu, energiju i krčeći šume, a sve to kako bi se dobili proizvodi koji se na kraju ne konzumiraju.
Dobra vest je da se otpad od hrane može značajno smanjiti planskim upravljanjem. To podrazumeva racionalno kupovanje, pravilno čuvanje i iskorištavanje ostataka obroka. Važno je iskoristiti sve namirnice koje već imamo u domaćinstvu, a kupiti samo neophodne.
Projekat EU4Green je pomogao Ministarstvu u reviziji podataka i definisanju mera za efikasnu prevenciju otpada. Ova inicijativa je usko povezana sa širim ciljevima održivosti, uključujući odgovornu potrošnju i podizanje svesti javnosti. Darja Sokolić, stručnjak za bezbednost hrane iz Evropske agencije za sigurnost hrane, naglasila je važnost edukacije građana o znanju vezanom za hranu. Cilj radionice je bio da se pruže naučno utemeljene informacije i alati kako bi pojedinci mogli prepoznati i odbaciti mitove o hrani koji mogu ugroziti njihovo zdravlje.
Učesnici su imali priliku da saznaju kako otpad od hrane utiče na životnu sredinu i kako svako od nas može promeniti svoje navike. Informisani su o sigurnom čuvanju i skladištenju namirnica, kao i o primeni principa cirkularne ekonomije u kuhinji.
Projekat EU4Green podržava region Zapadnog Balkana u sprovođenju Zelene agende, a finansiraju ga Evropska unija i Austrijska agencija za razvoj (ADA), uz sprovođenje od strane Agencije za životnu sredinu Austrije. Ministarstvo zaštite životne sredine je takođe pružilo podršku kroz ažuriranje Plana prevencije stvaranja otpada, koji je ključni strateški dokument usvojen od strane Vlade Republike Srbije. Ovaj plan ima za cilj smanjenje nastanka otpada i podsticanje razvoja cirkularne ekonomije kroz konkretne mere na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou.
U svetlu ovih informacija, jasno je da su male promene u svakodnevnim navikama ključne za smanjenje otpada od hrane i unapređenje održivosti. Svako od nas može doprineti stvaranju boljeg sveta, jednostavno menjajući svoje navike kada je u pitanju hrana.
