Težnja za vraćanjem ravnoteže u prirodne procese u poljoprivrednoj proizvodnji postaje sve važnija tema među stručnjacima i proizvođačima. Tokom radionice pod nazivom „Tranzicija ka regenerativnoj poljoprivredi“, agronom Marko Bojin je istakao značaj vraćanja organske materije u zemljište, kao i primenu principa minimalnog uznemiravanja. Ova radionica, organizovana u Subotici od strane Donau Soja i EIT Food, okupila je četrdesetak poljoprivrednih proizvođača i stručnjaka iz regiona, a obeležila je početak druge godine projekta „EIT Food Regenerative Agriculture Program“.
Dr Jordana Ninkov iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo naglasila je da regenerativna poljoprivreda predstavlja strateško pitanje za Srbiju, posebno u kontekstu klimatskih promena. Intenzivna poljoprivreda je dovela do degradacije zemljišta, a procenjuje se da je polovina svetskog poljoprivrednog zemljišta već pogođena ovim problemom. U Srbiji, situacija je slična, s padom sadržaja humusa, što dodatno otežava prilagođavanje na klimatske promene. U Vojvodini, polovina zemljišta spada u klasu slabo humusnih, što je zabrinjavajuće s obzirom na prirodni potencijal regiona.
Profesor Danijel Jug sa Osiječkog Fakulteta agrobiotehničkih znanosti govorio je o konzervacijskoj obradi zemljišta, koja može sprečiti dalju degradaciju i poboljšati fizička i biološka svojstva zemljišta. Ovaj pristup ne samo da smanjuje emisiju CO2, već i povećava otpornost na sušu, čime doprinosi dugoročnoj održivosti poljoprivrede.
Dr Vladan Ugrenović se osvrnuo na eroziju biodiverziteta i njen negativan uticaj na poljoprivrednu proizvodnju. On je naglasio dramatičan pad broja insekata oprašivača, te ukazao na potrebu za očuvanjem njihovih staništa, kao i uvođenjem polinatorskih traka na poljoprivrednim površinama.
EIT Food, deo Evropskog instituta za inovacije i tehnologiju, ima za cilj da stvori inovativno okruženje u Evropi, podržavajući prelazak poljoprivrednih gazdinstava na regenerativne prakse. Rukovodilac govedarske farme na imanju Delta Agrara, Jelena Šmalc, govorila je o integraciji stočarske i biljne proizvodnje kao ključnom faktoru održivosti. Kroz svoje iskustvo, ona je istakla brojne prednosti koje ovakav pristup može doneti, uključujući i efikasnije korišćenje prirodnih resursa.
Profesor Dragan Žikić sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu naglasio je vezu između emisija gasova sa efektom staklene bašte i globalnog zagrevanja. Prema podacima IPCC-a, poljoprivreda, šumarstvo i korišćenje zemljišta čine oko 24% globalnih emisija, ali istovremeno pružaju mogućnost smanjenja emisija kroz vezivanje ugljenika.
U drugom danu obuke, proizvođači su imali priliku da posete kompaniju Geneza u Kanjiži, gde su se upoznali sa praksama regenerativne poljoprivrede. Agronom Marko Bojin je istakao da su u kompaniji implementirali principe koji se oslanjaju na minimalno uznemiravanje zemljišta i vraćanje organske materije. Proizvođači su videli primere pokrovnih useva kao što su spanać, uljana repica i ječam, gajeni bez mineralnih đubriva, uz upotrebu stajnjaka i mikrobioloških preparata.
Osim tehnika regenerativne poljoprivrede, proizvođačima su prikazane i metode precizne poljoprivrede, uključujući upotrebu dronova za aplikaciju pesticida i robota za setvu i kontrolu korova. Ove inovacije predstavljaju budućnost poljoprivrede, omogućavajući efikasniju i održiviju proizvodnju hrane.
Svi ovi aspekti ukazuju na sve veći pritisak na poljoprivrednike da se prilagode novim izazovima, kako bi zaštitili prirodne resurse i obezbedili održivu proizvodnju hrane u budućnosti. Regenerativna poljoprivreda nije samo trend, već neophodnost u suočavanju s klimatskim promenama i degradacijom zemljišta.
