U Srbiji se šljiva gaji na 72.000 hektara, a godišnje se proizvede između 450.000 i 500.000 tona ovog voća. Većina šljiva, tačnije četiri petine, koristi se za proizvodnju rakije, dok deo odlazi u svežu prodaju ili se suši. Oko 10.000 tona šljive se osuši svake godine.
U zemlji poznatoj po šljivama i šljivovici, gde svako ima svog proizvođača rakije ili pravi rakiju kod kuće, često se može čuti kako su ljudi već probali različite vrste šljivovice. Ipak, porodica Nedić iz Galovića kod Koceljeve, koju je zatekao sajam voćarstva AgroBelgrade 2025, pokazuje da iznenađenja ipak postoje.
Porodica Nedić se na svom gazdinstvu bavi uzgojem šljive, a zatim je suše i prave rakiju od suve šljive. Iako ovakva šljivovica nije jedinstvena samo u Srbiji, ona je svakako raritet. Jelena Nedić objašnjava da je u poslednje vreme postao trend praviti rakije od egzotičnog voća, ali njihova rakija se ipak izdvaja.
– Mnogi misle da su probali našu rakiju od suve šljive, ali tek kada je probaju shvate da nisu. Ukus je specifičan, ima više slasti, jer se sušenjem smanjuje kiselost voća i suvišna voda, a može se osetiti i dim – govori Jelena Nedić.
Proces pravljenja rakije od suve šljive nije daleko od tradicionalnog postupka pravljenja šljivovice. Nedići prvo prosuše šljive, a zatim ih podvrgavaju fermentaciji i dvostrukoj destilaciji, što je standardna praksa za pravljenje kvalitetne rakije.
Jelena ističe da ništa nije lako ako se radi pošteno, ali ako se posvetite tom poslu kao što to radi njihova porodica, koja je već četvrta generacija, to može postati izvodljivo.
Nedići su zadovoljni prodajom svoje rakije, jer kupci dolaze lično ili je naručuju putem društvenih mreža, često na preporuku onih koji su već probali njihov proizvod.
– Iako u Srbiji ima mnogo proizvođača rakije, mi se ističemo jer radimo na stari način, što doprinosi kvalitetu rakije. Ne razmišljamo o ulasku u trgovinske lance, već želimo da održimo kvalitet s količinama koje možemo realno da proizvedemo. Kupci će nas već pronaći, a naš krug se širi – zaključuje Jelena Nedić.
Ova priča o porodici Nedić i njihovoj rakiji od suve šljive pokazuje da, i pored velike konkurencije i raznolike ponude na tržištu, postoji prostor za tradicionalne metode proizvodnje koje nude jedinstvene proizvode. Šljivovica, kao simbol srpske tradicije, nastavlja da se razvija, a inovacije kao što je rakija od suve šljive otvaraju nova vrata na tržištu.
Na kraju, ovaj primer potvrđuje da se ljubav prema tradiciji i posvećenost zanatu ne isplati samo u smislu kvaliteta proizvoda, već i u stvaranju zajednice kupaca koji prepoznaju vrednost autentičnog i domaćeg. U budućnosti, može se očekivati da će ovakvi proizvodi doprineti jačanju agrarne ekonomije Srbije i očuvanju tradicije.
