ZAGREB, 14. marta (Tanjug) – Hrvatska narodna banka (HNB) je nedavno objavila svoje nove makroekonomske projekcije, u kojima je blago revidirala prognozu rasta inflacije za ovu godinu, dok je istovremeno smanjila procenu rasta realnog bruto domaćeg proizvoda (BDP). Ove izmene odnose se na smanjenje za 0,2 postotna boda u oba slučaja.
Prema najnovijim projekcijama, inflacija u Hrvatskoj bi mogla iznositi u proseku 3,7 posto, dok se očekuje da će privredni rast dostići 3,2 posto. Ove informacije su dostupne u prolećnoj makroekonomskoj projekciji HNB-a, koja se oslanja na podatke i analize trenutne ekonomske situacije u zemlji.
HNB ističe da je u prethodnoj godini realni BDP Hrvatske zabeležio rast od 3,8 posto, što je značajno ubrzanje u odnosu na prethodne godine. Međutim, očekuje se da će se u narednim godinama, tačnije 2025. i 2026., ovaj rast usporiti na prosečnih tri posto. Domaća potražnja se i dalje očekuje kao ključni faktor koji će podržavati rast realnog BDP-a, ali sa manjim doprinosom nego što je to bio slučaj u 2024. godini.
HNB takođe ukazuje na to da je trenutna ekonomska klima u zemlji pogođena globalnim ekonomskim kretanjima, inflacijom i drugim faktorima koji utiču na ekonomsku stabilnost. Iako se očekuje nastavak rasta, izazovi poput visoke inflacije i globalnih ekonomskih pritisaka mogu uticati na dinamiku rasta u budućnosti.
Osim toga, HNB se fokusira na jačanje domaće ekonomije i potrošnje, što bi moglo doprineti stabilnijem i održivijem rastu u narednim godinama. Mnogi analitičari smatraju da je važno da se nastavi sa politikama koje podstiču ekonomsku aktivnost i privlačenje investicija kako bi se obezbedila dugoročna ekonomska stabilnost.
Inflacija, koja se očekuje na nivou od 3,7 posto, može predstavljati izazov za potrošače i preduzeća u zemlji. Povećanje cena osnovnih dobara i usluga može uticati na kupovnu moć građana, što je dodatno pojačano globalnim ekonomskim kretanjima i poremećajima u lancima snabdevanja. U tom kontekstu, HNB će nastaviti da prati inflacione pritiske i prilagođava svoju monetarnu politiku kako bi očuvala stabilnost cena.
Uprkos izazovima, HNB veruje da će domaća potražnja ostati snažna podrška rastu BDP-a. Očekuje se da će se investicije u infrastrukturne projekte, kao i potrošnja domaćinstava, nastaviti u narednim godinama, što bi moglo doprineti stabilnijem ekonomskom rastu.
Na kraju, HNB naglašava važnost praćenja globalnih ekonomskih trendova, koji mogu imati značajan uticaj na domaću ekonomiju. Očekuje se da će se situacija na globalnom tržištu stabilizovati, što bi moglo pozitivno uticati na hrvatsku ekonomiju i podstaći dalji rast.
U svetlu ovih projekcija, hrvatska vlada će morati da razmotri svoje ekonomske strategije i politike u cilju očuvanja stabilnosti i podrške održivom rastu. S obzirom na izazove koji su pred njom, efikasna politika i koordinacija između različitih sektora biće ključni za uspeh u ostvarivanju ovih ciljeva.
U zaključku, HNB je optimističan, ali oprezan u vezi sa ekonomskim prognozama. Iako se očekuje rast, potrebna su prilagođavanja i strategije kako bi se odgovorilo na izazove koji dolaze iz unutrašnjeg i spoljnog okruženja, kako bi se očuvala stabilnost i rast hrvatske ekonomije.
