Kineska ekonomija doživela je rast od 5,4 odsto u prvom kvartalu 2023. godine, što je nadmašilo očekivanja analitičara. Ovi podaci dolaze usred sve većih trgovinskih tenzija sa Sjedinjenim Američkim Državama, a drugi ključni ekonomski pokazatelji takođe su pokazali pozitivne rezultate, sugerišući da su stimulativne mere koje je vlada u Pekingu uvela dale rezultate. Kineski nacionalni biro za statistiku (NBS) istakao je da je nacionalna ekonomija započela godinu stabilno, ali je takođe upozorio na izazove koji se javljaju.
U izveštaju NBS-a naglašeno je da je „spoljno okruženje postalo sve složenije i izazovnije“. Pored toga, ukazano je na nedostatak dovoljnog zamaha domaće potražnje, što predstavlja izazov za nastavak ekonomskog oporavka. Ekonomisti se slažu da je temelj za dalji rast potrebno ojačati.
Peking je najavio dodatne stimulativne mere kako bi podstakao ekonomski rast u svetlu rastućih trgovinskih tenzija sa SAD. Na godišnjem sastanku vlade, Kina je postavila cilj rasta od 5 odsto do 2025. godine i povećala budžetski deficit na 4 odsto BDP-a, što je najviše u poslednjih trideset godina. Ovi potezi se uklapaju u „veoma proaktivan“ fiskalni stav kojim se nastoji stimulisati ekonomija.
U martu su drugi ključni ekonomski indikatori takođe nadmašili očekivanja, uprkos pretnji američkih carina. Industrijska proizvodnja porasla je za 7,7 odsto na godišnjem nivou, dok je maloprodaja zabeležila rast od 5,9 procenata, što je značajno iznad očekivanih 4,3 odsto. Ovi podaci predstavljaju najbrži rast industrijske proizvodnje od juna 2021. godine i najveći rast maloprodaje od decembra 2023. godine.
Maloprodaja se smatra ključnim pokazateljem ekonomske situacije u Kini, ali se i dalje suočava sa sporim rastom domaće potražnje, što je posledica problema na tržištu nekretnina i dugotrajnog uticaja pandemije. Kako bi se povećala potrošnja, kineske vlasti su smanjile ciljanu inflaciju sa 3 na 2 odsto za 2024. godinu i uvele subvencije, kao i inicijative za povećanje prihoda domaćinstava.
U prvim mesecima godine, investicije u ključnim sektorima poput nekretnina, infrastrukture i proizvodnje porasle su za 4,2 odsto. Međutim, ulaganja u nekretnine su pala za 9,9 odsto, što ukazuje na krhkost ovog tržišta. Stopa nezaposlenosti opala je na 5,2 odsto u martu, nakon što je u prethodnom mesecu iznosila 5,4 odsto.
I pored pozitivnih ekonomskih podataka, kineske berze su ostale pod pritiskom. Indeksi su zabeležili pad, dok je Hang Seng indeks opao za 2,6 procenata, a kineski A50 indeks za 0,74 procenata. Čak i uz dobre podatke, analitičari ostaju skeptični, naglašavajući da podatke koji se gledaju unazad treba uzimati sa rezervom, s obzirom na to da obuhvataju period pre primene carina.
Valutni par juan i dolar se malo promenio, a kurs juana prema dolaru je ostao blizu najvišeg nivoa od 2007. godine. Kineski juan je nedavno pao na rekordno nizak nivo, što dodatno komplikuje situaciju na tržištu. Iako su ekonomski podaci pozitivni, investitori i dalje prate situaciju sa oprezom, s obzirom na moguće posledice trgovinskog rata sa SAD.
U zaključku, iako je kineska ekonomija zabeležila rast u prvom kvartalu, izazovi i nesigurnosti ostaju prisutni. Stimulativne mere koje je vlada preduzela mogu doneti kratkoročne rezultate, ali dugoročne prognoze su i dalje neizvesne, posebno u svetlu globalnih trgovinskih tenzija.
