Srpsko tržište nekretnina se trenutno suočava s promenama koje su rezultat oporavka nakon jednogodišnjeg stagniranja. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, u trećem kvartalu 2024. godine došlo je do porasta broja zaključenih ugovora za 6% u odnosu na isti period 2023. godine, dok je vrednost tržišta nekretnina porasla za 22%. Ova statistika ukazuje na blagi oporavak, ali i na izazove sa kojima se tržište suočava.
U segmentu stanova, situacija je još povoljnija, sa 11.681 prodatim stanom u trećem kvartalu, što predstavlja rast od 19% u odnosu na prethodnu godinu. Ukupna vrednost ove prodaje dostigla je 1,02 milijardi evra. Ipak, kada se uporedi sa 2022. i 2021. godinom, prodaja stanova je i dalje ispod tih nivoa, što može biti signal za zabrinutost među investitorima i prodavcima.
Beograd, kao glavni grad i najveće tržište nekretnina u Srbiji, beleži međugodišnji rast od samo 13%, dok su drugi gradovi poput Novog Sada i Niša zabeležili znatno veći rast od 30% i 29% respektivno. Čak je i Kragujevac premašio Beograd sa rastom od 16%. Ovi podaci ukazuju na sve veću potražnju u unutrašnjosti, što može biti rezultat visoke cene nekretnina u Beogradu.
Prema rečima Dušana Mirkulovskog, agenta za nekretnine, visoke cene u Beogradu dostigle su svoj maksimum, što je dovelo do stagnacije rasta cena. U novogradnji, rast cena iznosio je samo 1%, što ukazuje na moguće probleme sa novim investicijama u prestonici. U poređenju sa drugim gradovima, Beograd se suočava s izazovima u broju izdatih građevinskih dozvola, gde je unutrašnjost trenutno u prednosti.
Cene nekretnina u Beogradu su i dalje među najvišima u Srbiji, sa prosečnom cenom od 11.811 evra po kvadratnom metru, dok je najskuplji stan prodat za 1,4 miliona evra. U međuvremenu, najskuplja kuća prodata je za 4 miliona evra na Savskom vencu.
Što se tiče drugih gradova, u Novom Sadu i Nišu beleži se rast cena nekretnina. U Novom Sadu, prosečna cena starogradnje iznosi 2.048 evra, dok je novogradnja dostigla 2.008 evra. U Nišu, prosečna cena starogradnje porasla je na 1.358 evra, dok je novogradnja skočila na 1.671 evro.
Jedan od razloga za rast cena u jugoistočnoj Srbiji može biti i politička situacija u vezi sa Kosovom i Metohijom, koja je dovela do povećane potražnje. Ljudi se sve više sele u Niš zbog njegove blizine, dok je u Novom Sadu potražnja najviše od strane kupaca iz dijaspore.
Izveštaj RGZ-a takođe beleži povratak kreditnih kupaca, koji čine više od 24% ukupnih kupovina stanova, u poređenju sa manje od 17% u sredini 2023. godine. Ovaj trend se razlikuje po gradovima, sa Beogradom gde kreditni kupci čine 31% tržišta, dok je u Nišu to 26%.
Mirkulovski prognozira da će se ovaj trend nastaviti, ali upozorava da dok udeo kreditnih kupaca ne dostigne barem 30%, tržište se neće vratiti na nivoe pre krize. Očekuje se blagi porast cena zbog povećane potražnje, ali ne više od 5% tokom godine.
Generalno, srpsko tržište nekretnina se polako oporavlja, ali i dalje suočava s izazovima, posebno u Beogradu, gde visoke cene i stagnacija rasta predstavljaju prepreke za dalji razvoj.
