Rat u Ukrajini traje 1.130 dana, a uprkos naporima Rusije i Sjedinjenih Američkih Država da ubrzaju pregovore o primirju i trajnom miru, borbe na frontu se nastavljaju. U poslednjim mesecima, dronovi su postali jedno od najčešćih oružja u ovom sukobu. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je istakao da Ukrajina neće odustati od svoje nezavisnosti, dok su mađarski zvaničnici, uključujući ministra spoljnih poslova Petra Sijarta, optužili Brisel da se sprema da proširi rat, uprkos tome što zemlje članice Evropske unije nisu pod realnom pretnjom.
U istom kontekstu, Sijarto je izjavio da je predlog Evropske komisije o pravljenju trodnevnih zaliha osnovnih životnih namirnica znak da Brisel planira proširenje sukoba. On je naglasio da se članice EU ne suočavaju sa stvarnom pretnjom, sugerišući da je ovakav predlog neprimeren.
S druge strane, tokom jučerašnjeg dana, ukrajinske odbrambene snage oborile su 94 ruska drona u okviru napada koji je počeo 28. marta. Prema saopštenju Ministarstva odbrane Ukrajine, Rusija je lansirala ukupno 172 drona iz nekoliko pravaca, uključujući Krim. Ukrajinski vojnici, uz pomoć raketnih jedinica i mobilnih vatrenih grupa, odbili su napad.
Takođe, ukrajinske snage su izvele vazdušni udar na granični punkt Pogar u ruskoj Brjanskoj oblasti, osvajajući značajnu vojnu infrastrukturu i eliminisavši između 15 i 40 ruskih vojnika. Ova akcija je bila usmerena na uništavanje opreme koja je korišćena za lansiranje dronova kamikaze.
Šef kabineta predsednika Ukrajine, Andrij Jermak, izjavio je da je ukidanje sankcija protiv Rusije tokom trajanja sukoba neprihvatljivo. On je naglasio potrebu za odlučnom reakcijom u slučaju pokušaja Rusije da sabotira sporazume, a stav Ukrajine o sankcijama ostaje čvrst. Jermak je istakao da je ova pozicija potvrđena tokom nedavnog sastanka lidera „koalicije voljnih“ u Parizu.
Predsednik Zelenski je takođe komentarisao američku vojnu pomoć, ističući da Ukrajina neće priznati ovu pomoć kao zajmove koje treba vratiti. On je podvukao da su zahvalni za podršku, ali da se to ne može smatrati kreditom. Ovo je bilo odgovor na izjavu američkog predsednika Donalda Trampa koji je sugerisao da je pomoć trebala biti odobrena kao zajam.
U vezi sa mirovnim pregovorima, američki državni sekretar Marko Rubio je rekao da Rusija pristaje na prekid vatre, ali pod uslovima koji zahtevaju analizu. On je naglasio da bi postizanje mira bilo složeno i da ne može garantovati kada će doći do konačnog dogovora.
Rubio je takođe dodao da je napredak postignut kada se dogovore pojedinosti, ali je naglasio da zavisi od volje i spremnosti obe strane. On je napomenuo da je proces postizanja mira dugotrajan i kompleksan, te da ne može postaviti vremenski okvir za završetak sukoba.
U svetlu ovih događaja, Ukrajina nastavlja da se bori za svoju teritorijalnu integritet i nezavisnost, dok istovremeno traži podršku međunarodne zajednice. Predsednik Zelenski i njegovi saradnici ostaju čvrsti u svojim stavovima o nezavisnosti zemlje i odbijanju bilo kakvog oblika pritiska koji bi mogao dovesti do kompromisa na račun suvereniteta Ukrajine.
S obzirom na trenutnu situaciju, jasno je da će sukob u Ukrajini i dalje ostati izazov za međunarodnu politiku, dok se svet suočava sa posledicama koje ovaj rat donosi.
