Rat u Ukrajini traje već 1.148 dana, a najnoviji događaji dodatno komplikuju međunarodne odnose i otvaraju nova pitanja u vezi sa budućnošću diplomatskih pregovora. Naime, odluka Sjedinjenih Američkih Država da se ne priključe ostalim članicama Grupe sedam (G7) u osudi najsmrtonosnijeg ruskog napada na Ukrajinu ove godine izazvala je veliku zabrinutost među zapadnim saveznicima. Zvanični Vašington je naveo da želi da „održi pregovore sa Moskvom na pravom putu“, što je izazvalo nezadovoljstvo među ostalim članicama G7.
U tom napadu, koji se dogodio u gradu Sumi, izgubljeno je najmanje 35 života, dok je 119 ljudi, uključujući decu, povređeno. U međuvremenu, ruski mediji su izvestili da su ruske snage blokirale preostale ukrajinske vojnike u selu Gornal, u Kurskoj oblasti, što dodatno komplikuje situaciju na frontu.
S obzirom na teške gubitke i borbe koje se nastavljaju, situacija je i dalje vrlo napeta. U ovom kontekstu, ministar spoljnih poslova Mađarske, Peter Sijarto, izjavio je da samo mađarski narod može odlučiti o pristupanju Ukrajine Evropskoj uniji. On je naglasio da Mađarska neće slati vojsku, oružje niti finansijsku pomoć Ukrajini, odbacujući predloge o vojnoj intervenciji.
Prema rečima Andrija Černjaka, predstavnika Glavne obaveštajne uprave Ministarstva odbrane Ukrajine, severnokorejske trupe koje se bore na strani Rusije u Kurskoj oblasti su savladale taktike korišćenja dronova i elektronskog ratovanja. On je istakao da su se severnokorejski vojnici prilagodili novim uslovima na frontu, krećući se u manjim grupama i koristeći dronove za napade.
U Ukrajini je, u međuvremenu, produženo vanredno stanje i opšta mobilizacija na još 90 dana, do 6. avgusta. Ovu odluku je usvojila Vrhovna rada Ukrajine, a za produženje je glasalo 357 poslanika, dok je jedan bio protiv. Ova mera je deo kontinuiranih napora ukrajinskih vlasti da se suoče sa trenutnim izazovima rata.
Sjedinjene Američke Države su, kako izveštava Blumberg, smanjile procene o dugovanju Ukrajine za 200 milijardi dolara nakon pregovora u Vašingtonu. Američka administracija sada procenjuje da je vrednost pomoći koju su SAD pružile Kijevu od početka rata oko 100 milijardi dolara, dok su prethodno smatrali da dug Ukrajine iznosi oko 300 milijardi dolara.
Ruske trupe su, prema informacijama ruskih medija, blokirale ostatke ukrajinske pešadije u selu Gornal, prekinuvši sve puteve snabdevanja i mogućnosti povlačenja ukrajinskih vojnika, koji su se našli u teškoj situaciji.
S obzirom na sve ove događaje, portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova, Marija Zaharova, kritikovala je Kijev zbog, kako je rekla, „opsednutosti porazom Rusije“. Ona je izjavila da su ukrajinske snage izvele udar dronovima na oblast Kurska, što je u suprotnosti sa njihovim izjavama o navodnoj želji za mirom.
Ova situacija pokazuje složenost rata u Ukrajini, gde političke odluke velikih sila i dalje imaju značajan uticaj na sudbinu zemalja u regionu. S obzirom na sve veće tenzije, budućnost mira i stabilnosti u Ukrajini ostaje neizvesna, dok se međunarodni odnosi dodatno komplikuju.
