Rat u Ukrajini je ušao u 1.144. dan, a situacija na terenu ostaje napeta. U najnovijem ruskom raketnom napadu na Dnjepropetrovsk, koji se nalazi u centralnom delu Ukrajine, jedna osoba je poginula, a pet je povređeno. Ovaj incident dodatno je naglasio humanitarnu krizu koja se i dalje pogoršava usled stalnih sukoba. Tokom proteklih dana, diplomatske aktivnosti su se intenzivirale, a jedan od ključnih sastanaka održan je u Sankt Peterburgu, gde su se sastali ruski predsednik Vladimir Putin i specijalni izaslanik američkog predsednika Stiven Vitkof.
Na sastanku, Putin i Vitkof razgovarali su o uslovima za postizanje mira u Ukrajini, a Kremlj je saopštio da je sastanak trajao oko četiri i po sata. Ove informacije prenela je agencija RIA Novosti, dok je Bela kuća naznačila da je Vitkofova poseta još jedan korak ka prekidu vatre. U međuvremenu, na sastanku Kontakt grupe za odbranu Ukrajine u formatu Ramštajn, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ponovo je istakao potrebu za jačanjem protivvazdušne odbrane, posebno tražeći deset sistema Patriot kako bi se poboljšala zaštita od ruskih udara.
U svetlu ovih događaja, nemačka vlada najavila je da će do 2029. godine izdvojiti 11 milijardi evra pomoći Ukrajini, dok su američki zvaničnici potvrdili da su kineski državljani koji se bore za Rusiju u Ukrajini u stvari plaćenici. Ove informacije ukazuju na sve složeniju situaciju u kojoj se Ukrajina nalazi, s obzirom na to da se strane snage uključuju u sukob, čime se dodatno komplikuju već postojeće tenzije.
U noći pre nego što su se održali ovi sastanci, Rusija je izvela napad dronovima na Ukrajinu, pri čemu su četiri osobe povređene. Ukrajinske vlasti su saopštile da su tokom napada dronovi oštetili stanove i komercijalne zgrade u Kijevu i drugim delovima zemlje. Ukrajinska vazduhoplovna odbrana oborila je 56 od 88 lansiranih ruskih dronova, dok su vojni izvori izvestili da je 24 drona „izgubljeno“.
Pored ratnih dešavanja, poljski predsednik Andžej Duda je izjavio da je Donald Tramp, bivši predsednik SAD, ključ za postizanje mira u Ukrajini. On je pozvao evropske saveznike da ostanu smireni u vezi sa Trampovom politikom carina, naglašavajući da Tramp koristi taktike iz poslovnog sveta koje bi mogle dovesti do pozitivnih rezultata u političkim pregovorima.
U isto vreme, specijalni izaslanik SAD-a za Ukrajinu i Rusiju, Kit Kelog, izneo je zabrinjavajuću procenu da bi Ukrajina mogla biti podeljena kao Berlin posle Drugog svetskog rata, ukoliko dođe do mirovnog dogovora. On je predložio da britanske i francuske trupe preuzmu kontrolu na zapadu Ukrajine, dok bi ruska vojska ostala na istoku, što bi dovelo do stvaranja demilitarizovane zone između ovih oblasti.
Međutim, nemačka vlada, putem vršioca dužnosti ministra odbrane Borisa Pistorijusa, istakla je da Rusija još uvek nije zainteresovana za mir i naglasila potrebu za nastavkom vojne podrške Ukrajini. Pistorijus je rekao da mir izgleda nedostižan u bliskoj budućnosti, ali da će Nemačka osigurati da Ukrajina i dalje ima podršku.
Uz sve ovo, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost, Kaja Kalas, izjavila je da je Evropska unija ove godine izdvojila više od 23 milijarde evra za pomoć Ukrajini. Ova finansijska pomoć ukazuje na opredeljenje međunarodne zajednice da pruži podršku Ukrajini u ovom teškom periodu.
Ovi događaji ukazuju na to da se sukob u Ukrajini nastavlja sa punom snagom, a diplomatski napori za postizanje mira i dalje se suočavaju s brojnim izazovima. Ukrajina nastavlja da se bori za svoju suverenost, dok međunarodna zajednica pokušava da pronađe rešenja koja bi mogla da dovedu do stabilizacije situacije.
