Američki predsednik Donald Tramp je nakon telefonskog razgovora sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom, uspostavio kontakt i sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim. Tramp je izrazio zadovoljstvo tim razgovorom, naglašavajući da su se saglasili oko želje za mirom i da su timovi dve zemlje spremni da odmah započnu pregovore o okončanju sukoba u Ukrajini. On je istakao da je vreme da se zaustavi „smešan rat“ koji je doveo do velikih stradanja i uništenja. Tramp je napomenuo da kako on, tako i Putin, veruju u „zdrav razum“ kada je reč o okončanju sukoba.
Ovaj razvoj događaja dolazi u trenutku kada se međunarodna zajednica sve više angažuje u potrazi za rešenjem sukoba koji traje već više od dve godine. U tom kontekstu, nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok je izjavila da na mirovnim pregovorima o Ukrajini treba da učestvuju i Evropa i Kijev, naglašavajući da mir u Evropi zavisi od uključivanja svih relevantnih strana.
Pored toga, britanska vlada je odlučila da pošalje vojnu pomoć Ukrajini u vrednosti od 187 miliona dolara, što uključuje dronove, tenkove i sisteme protivvazdušne odbrane. Ova pomoć je deo šireg napora NATO-a da podrži Ukrajinu u njenoj borbi protiv ruske agresije.
U međuvremenu, nemački ministar odbrane Boris Pistorijus je upozorio da Rusija ostaje pretnja evropskoj bezbednosti, čak i ako se postigne mir u Ukrajini. On je naglasio da bi bilo naivno verovati da će se pretnja smanjiti nakon bilo kakvog mirovnog sporazuma. Ove tvrdnje dolaze u svetlu nedavnih napada ruskih dronova na teritoriju Moldavije, gde su dva drona eksplodirala, što je dodatno podiglo tenzije u regionu.
Odgovarajući na pitanje o ulozi Sjedinjenih Američkih Država u budućim pregovorima, nemački kancelar Olaf Šolc je izjavio da ne sme biti nametnutog mira i da bilo kakvo rešenje mora uključivati SAD. To potvrđuje stav da je međunarodna zajednica ključna za postizanje održivog rešenja za sukob.
U međuvremenu, generalni sekretar NATO-a Mark Rute je naglasio da bi bilo koji mirovni sporazum o Ukrajini trebao da bude trajan i da Kijev mora biti uključen u sve razgovore. Ove izjave ukazuju na svest o složenosti situacije i potrebu za sveobuhvatnim pristupom.
U kontekstu ovih pregovora, ruski zvaničnici, uključujući zamenika predsednika Saveta bezbednosti Dmitrija Medvedeva, upozoravaju da je nemoguće Rusiju „baciti na kolena“ i da je to izuzetno opasno. Ove izjave reflektuju stav Kremlja da će se Rusija oduprijeti bilo kakvim pokušajima da se oslabi na međunarodnoj sceni.
Iako se čini da su sva strana otvorena za pregovore, postoje značajne razlike u pristupima i očekivanjima. Na primer, dok Tramp i Putin naglašavaju potrebu za mirom, mnogi evropski lideri izražavaju zabrinutost zbog dugoročnih posledica ruske agresije i potrebe za jačanjem odbrane.
U ovoj složenoj situaciji, jasno je da je postizanje mira u Ukrajini izazov koji zahteva koordinaciju i saradnju svih strana. Svaka izjava i potez na međunarodnoj sceni može imati dalekosežne posledice, kako za region, tako i za globalnu sigurnost. Dok se svet nada da će se sukob okončati, realnost je da će proces pregovaranja biti dug i težak, sa mnogim preprekama na putu ka postizanju trajnog rešenja.
