Rat u Ukrajini traje 1.157 dana, a američki predsednik Donald Tramp je kritikovao Moskvu zbog vazdušnog napada u kojem je poginulo 12 ljudi u Kijevu. Tramp je poručio ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da se zaustavi, istovremeno ponovo pokušavajući da okonča rat u Ukrajini. Spekuliše se da Tramp traži prekid vatre pre 30. aprila, kada će proći 100 dana od njegovog preuzimanja funkcije. Tokom predizborne kampanje, Tramp je više puta tvrdio da bi mogao da završi rat u Ukrajini u roku od 24 sata nakon preuzimanja dužnosti.
Tramp je izjavio da veruje da i Ukrajina i Rusija žele mir, dok je američki senator Marko Rubio rekao da je Tramp zaslužan za mirovne napore. On je dodao da su Sjedinjene Američke Države stavile pred Ukrajinu i Rusiju plan koji nudi opcije za razgovor o neophodnim stvarima za okončanje sukoba. Takođe, Tramp je naglasio da smatra da Putin ozbiljno želi mirovni sporazum i da je važno da se obezbede pregovori.
U međuvremenu, u ruskom napadu na ukrajinski Pavlograd, poginula je jedna 76-godišnja žena, dok je osam osoba ranjeno. Regionalni guverner Serhij Lisak je potvrdio da je došlo do masovnog napada dronovima. Ovaj incident dodatno pojačava tenzije u regionu, dok se borbe nastavljaju.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je da je Kremlj spreman za dogovor sa Sjedinjenim Američkim Državama u vezi sa Ukrajinom, ali da neki delovi dogovora zahtevaju doradu. On je pohvalio Trampa kao „verovatno jedinog svetskog lidera koji je prepoznao potrebu da se reše koreni sukoba“. Lavrov je takođe istakao da postoje znakovi napretka u pregovorima.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je rekao da su ruske snage pokušale da iskoriste vazdušne napade kao paravan za pojačane kopnene napade, ali da su ti napadi odbijeni. On je naveo da su ruske snage pokušale da izvrše kopnene napade dok su ukrajinske snage bile fokusirane na odbranu od vazdušnih napada.
Sjedinjene Američke Države će zahtevati od Rusije da prihvati pravo Ukrajine na sopstvenu vojsku kao deo budućeg mirovnog sporazuma. Ovaj zahtev može značiti da bi Putin morao da odustane od svog cilja demilitarizacije Ukrajine, što je jedan od njegovih glavnih ratnih ciljeva. Američki izaslanik za Bliski istok, Stiv Vitkof, planira da pokrene ovo pitanje sa Putinom na njihovom sledećem sastanku.
Poljski predsednik Andžej Duda je izjavio da će Ukrajina morati da napravi kompromis kako bi okončala rat. Duda je naglasio da će obe strane, Moskva i Kijev, morati da učine ustupke kako bi se postigao mir. U međuvremenu, predsednik Francuske Emanuel Makron je rekao da se pitanje statusa Krima trenutno ne postavlja, naglašavajući da američki gnev treba da bude usmeren samo prema Putinu.
U svetlu ovih događaja, situacija u Ukrajini ostaje napeta, a međunarodna zajednica pažljivo prati razvoj situacije. Predstojeći pregovori i mirovni napori bi mogli značajno uticati na dalji tok sukoba i stabilnost u regionu. Trampovi napori za okončanje rata, kao i reakcije drugih svetskih lidera, ukazuju na složenost i ozbiljnost trenutne situacije, dok se svet nada da će se pronaći rešenje koje će doneti mir ukrajinskom narodu.
