Vrstan poznavalac granice i zamenik komandanta 53. graničnog bataljona u Đakovici, potpukovnik Dragutin Dimčevski, bio je ključna figura u odbrani teritorije tokom agresije iz Albanije koja je počela na Veliki petak, 9. aprila 1999. godine. U tom trenutku, Dimčevski, tada major, bio je na čelu svojih vojnika u jednom od najkrvavijih sukoba na Kosovu, u okolini karaule Košare.
U ranim jutarnjim satima, nakon što je čuo da je karaula Morina napadnuta artiljerijom, Dimčevski se odmah pripremio za odlazak na komandno mesto bataljona. Nakon što je obavestio komandanta bataljona, odlučili su da se podeli na dve grupe; dok je major Šljivančanin krenuo prema Morini, Dimčevski je odabrao da se sa svojim vojnicima uputi ka Košarama.
Na putu do karaule, naišli su na traktor koji je blokirao put, ali je vojnika Tomislava Račića koji je došao da pomogne brzo reagovao i uspeo da se priključi svojim saborcima na liniji. Dimčevski i njegovi vojnici su se suočili sa žestokim napadima terorista koji su koristili minobacače i drugo naoružanje. Iako su se suočili sa ogromnom nadmoćnošću neprijateljskih snaga, Dimčevski je preuzeo kontrolu i postavio odbrambene pozicije.
Borci su se suočavali sa neprestanom vatrom i pokušavali da održe svoje položaje. Dimčevski je neprestano obilazio svoja borca, hrabrio ih i podizao im moral, govoreći im da ne smeju da izgube ni pedalj zemlje. U trenucima najintenzivnijih sukoba, doneta je odluka o povlačenju na rezervne položaje, s obzirom na to da su vojnici ostali bez municije i suočili se sa neprijateljskim napadima sa svih strana.
U noći između 9. i 10. aprila, borci su se okupljali, pokušavajući da se reorganizuju, dok su se teroristi pripremali za novi napad. Dimčevski je nastavio da vodi svoj bataljon, upravljajući artiljerijom i koordinirajući odbranu. Njegova sposobnost da održi borbeni duh i motivaciju među vojnicima bila je ključna u očuvanju pozicija.
Tokom sukoba, nekoliko vojnika je ranjeno, a neki su poginuli. Dimčevski je, uprkos opasnosti, ostao uz svoje borce, hrabreći ih da se bore do poslednjeg daha. Njegova hrabrost i odlučnost inspirasali su vojnike da se odupru višestruko brojnijem neprijatelju.
Kada su se sukobi nastavili, Dimčevski je morao da donese teške odluke. U trenutku kada su teroristi počeli da preuzimaju kontrolu nad određenim pozicijama, Dimčevski je naredio povlačenje na sigurnije položaje. Njegova sposobnost da brzo reaguje i proceni situaciju spasila je mnoge živote.
Nakon nekoliko dana borbi, Dimčevski i njegovi vojnici su se povukli prema rezervnim pozicijama, ostavljajući iza sebe krvave bitke i uspomenu na hrabrost koju su pokazali. Tokom povlačenja, suočili su se sa dodatnim napadima terorista, ali su se uspešno izvukli, zahvaljujući Dimčevskom i njegovoj sposobnosti da vodi vojnike čak i u najtežim trenucima.
Kroz sve te borbe, Dimčevski je ostao simbol otpora i hrabrosti, a njegovo vođenje postalo je legendarno. Na kraju sukoba, kada su se povukli iz područja Košara, osjećao je gorčinu zbog gubitaka, ali i ponos zbog hrabrosti svojih boraca. Njegovo ime i ime njegovih vojnika ostaju urezani u sećanje naroda kao simbol junaštva i borbe za slobodu.
Heroji Košara, uključujući i Dragutina Dimčevskog, zauvek će ostati u srcima i pamćenju Srbije kao zaštitnici svoje otadžbine, koji su se borili ne samo za granicu, već i za čast i dostojanstvo svog naroda. Njihova borba je inspiracija za buduće generacije, a njihova žrtva neće biti zaboravljena.
