Pukovnik Dragan Živanović je u vreme ratnih dešavanja komandovao 125. motorizovanom brigadom iz Kosovske Mitrovice. Ova brigada je, odmah nakon započinjanja agresije, bila organizovana u sedam borbenih grupa koje su delovale na pet pravaca, obezbeđujući komunikacije i deo državne granice prema Albaniji. Tokom sukoba, brigada se suočavala sa terorističkim snagama, istovremeno pomažući u jačanju Prištinskog korpusa. Agresija iz Albanije, posebno na području karaule Košare, zatekla je brigadu sa razvučenim snagama, što je otežalo pravovremene reakcije. Borbe su se odvijale u teškim vremenskim uslovima, sa dubokim snegom i otežanim snabdevanjem.
Živanović je, svesno, provodio više vremena na samoj granici, smatrajući da bi probijanje odbrane otvorilo put za neprijateljske snage prema Dečanima i Đakovici, čime bi bila ugrožena odbrana 549. motorizovane brigade. U tom kontekstu, Prištinski korpus je bio poznat po tome što su starešine često bile ispred vojnika, preuzimajući na sebe najteže zadatke, čime su štitili živote svojih vojnika.
Krajem aprila, Živanović je predvodio izviđačku grupu koja je istraživala pravac prema objektu 501, poznatom kao „kocka Rasa“. Pored njega, u grupi su bili dobrovoljci iz Finske, Danske, kao i ruski padobranac. Izviđačka grupa je pažljivo prelazila teren, koristeći tihe signale i prigušena sredstva veze, sve do borove šume nedaleko od karaule Košare. Tu su uočili teroriste koji su se nalazili u bunkerskim položajima na teritoriji Albanije.
Bunkerima su upravljali teroristi, a izviđačka grupa je primetila njihov način reagovanja na pucnjavu – brzo su se povlačili u zaklon. Ipak, Živanović je zaključio da se u rejonu karaule nalaze terorističke snage ranga čete, što je uključivalo oko 150 ljudi. Nakon prikupljanja obaveštajnih podataka, grupa se bezbedno vratila u bazu, a Živanović je naredio dalja izviđanja.
U narednim danima, grupa dobrovoljaca ponovo se uputila na izviđanje, prešavši deo puta puzeći kako bi izbegli otkrivanje. Uočili su detalje o načinu na koji su teroristi komunicirali i snabdevanju. Tokom jedne od misija, jedan od izviđača, Laki, ranjen je, dok su njegovi saborci nastavili da se bore. Živanović je bio svestan rizika, ali je znao da je takva prva borba ključna za odbranu.
U trenutku kada su teroristi otkrili Laki, došlo je do žestoke borbe. Laki, uprkos ranama, hrabro se borio, dok su njegovi saborci pokušavali da pruže pomoć. Nažalost, Laki je poginuo, ostavljajući neizbrisiv trag u borbama za odbranu srpske teritorije. Njegovo junaštvo i žrtva su simbolizovali hrabrost i odlučnost boraca u toj teškoj situaciji.
Nakon sukoba, trojica preživelih boraca prijavila su da su eliminisali 20 terorista, a izveštaji su potvrdili da je među poginulim teroristima bio i blizak rođak vođe OVK. Telo Lakija je izvučeno tek nakon završetka agresije, ali njegovo ime i dela ostaju u sećanju kao primer heroizma.
Generacija heroja koja je branila Košare ostavila je dubok trag u istoriji. Njihova hrabrost, odlučnost i spremnost na žrtvu za otadžbinu postali su inspiracija budućim generacijama. Srbija se ponosi svojim herojima koji su se borili za slobodu i odbranu svoje teritorije, ostavljajući neizbrisiv pečat u kolektivnoj svesti naroda. Slava svim herojima koji su dali svoje živote u odbrani Košara!
